Svaka pomoć od velikog značaja

Posle potresnog vapaja za pomoć Dušice Arsenijević iz Kragujevca, samohrane majke obolele od karcinoma želuca, počele su da stižu i prve donacije plemenitih čitalaca "Vesti". Tako je protekle nedelje na Dušičinu kućnu adresu stiglo 150 evra, dar Milice Bogdanović iz bavarskog grada Munrau, kako bi ova nesrećna žena mogla da nastavi lečenje u Beogradu, za koje joj je svakog meseca potrebno oko 300 evra.

Mora da ojača: Dušica Arsenijević

- Taj novac je stigao takoreći u poslednji čas, jer mi je bio neophodan za ponovni odlazak u Beograd. Doktori mi tamo rade dilataciju, odnosno pročišćavanje zapušenog jednjaka, koji ne može normalno da funkcioniše posle operacije. Dugujem ogromnu zahvalnost toj divnoj ženi, koja je izdvojila od svoje penzije da bi meni pomogla. Ona ni ne sluti da je moju porodicu svojim humanim gestom spasla mnogih muka - kaže Dušica.

Ova teško bolesna žena je primorana da radi zbog nedostatka novca i teške finansijske situacije u porodici, pa tako pravi torte i isporučuje ih nekadašnjim mušterijama. Sa svega 38 kilograma težine, Dušica stoji u kuhinji za šporetom i mesi, umesto da svu svoju energiju usredsredi na oporavak i lečenje. Jedini siguran prihod Arsenijevića je plata njenog starijeg sina, koji radi u pekari.

Ali, ona ne prelazi 20.000 dinara (oko 175 evra). Tom iznosu dodaju minimalnu penziju Dušičine majke. Sve zajedno, to nije dovoljno ni za hranu, a kamoli za skupe odlaske u Beograd. Pored toga, Dušica izdržava i sina Bogdana (10), koji se ne odvaja od bolesne majke.

- Odlazim sigurno dva do tri puta mesečno u Beograd na dilataciju. Svaki put mi je to bar po 100 evra, što je za nas enormna suma. Sa Milicom sam se čula telefonom. Mnogo me naših zemljaka iz dijaspore zvalo. Nemaju novca da pošalju, već zovu da mi pruže podršku. I to mi isto mnogo znači, kao da su poslali. Tako bar znam da nisam sama u nevolji koja me je snašla - priča Dušica, kojoj tek predstoji borba za život.

Kada bude dostigla određenu kilažu, moraće na hemioterapije i terapije zračenja, kako bi otklonila metastaze karcinoma. Njoj je, podsećanja radi, nedavno izvađen želudac, a radikalnom operacijom bolest nije u potpunosti suzbijena. Osim toga, ona mora da se hrani skoro tečnom hranom i to uz odabrane namirnice po savetu nutricioniste. Za takve namirnice potrebno joj je dosta novca, koji ona, nažalost, nema, niti može da zaradi.

Dok stariji sin Marko radi, mlađi sin Bogdan pre ili posle škole se trudi da pomogne majci oko svega što joj treba. Dušica se, istina, obraćala i državnim institucijama za novčanu pomoć, ali su je svi odbili. Zbog toga što u Srbiji nema gde da se kupi odgovarajući dilatacioni balon, lekari moraju Dušici da produvavaju jednjak sa neodgovarajućim. Bez ove intervencije, ova samohrana majka ne bi mogla da guta hranu, pa bi njen i ovako krhki organizam mogao još da oslabi. Od toga svi u kući strepe i ne žele da to toga dođe, zbog čega su se za pomoć obratili humanim čitaocima "Vesti" za čiju plemenitost ne postoje granice i prepreke.