Neka vam Bog podari sve što poželite!
Uz mnogo muke i pomoć meštana susednih sela, reporteri "Vesti" uspeli su da se, zajedno sa Hidom Muratovićem, humanitarcem iz Novog Pazara, terenskim vozilom probiju do zabitog i zimi mesecima odsečenog sela Dragočevo u bespuću Rogozne gde same, u dotrajaloj kući, žive starice Cveta Minić (95) i njena ćerka Stana (75).
Razlog našeg ponovnog dolaska i posete ovim staricama je pristigla pomoć od 500 dolara porodice Gavrilović iz Sidneja. Uprkos muci koja ih je snašla (obe su odavno ozbiljno obolele, a Cveta je još i poluslepa) i sirotinji, koja im je pratilac celog života, starice se bore i trude da budu krepke. Kada smo im saopštili da su za njihove nevolje čuli i neki dobri ljudi u dalekoj Australiji i da su im poslali novčanu pomoć, bile su u potpunoj neverici. A, kada su videle novac pretvoren u dinare (38.000), ostale su bez reči.
"Ne mogu da verujem... Nikada u rukama nisam imala ovoliko novca", isprekidano je govorila Stana Minić.
Potom se dugo krstila i molila Bogu za porodicu Gavrilović i sve njihove gde god da su, dok su naši reporteri dirnuti slušali.
Najava pomoći iz Toronta
Duboko dirnut sudbinom starica iz Dragočeva, bio je redovni čitalac "Vesti" i višedecenijski humanista 92-godišnji Đorđe Čordašević iz Toronta. Tako će narednih dana, kao što to uvek i čini, deo svoje penzije zarađene u otadžbini pokloniti Cveti i Stani Minić. A, da njegova pomoć stigne u njihove ruke, kao i uvek do sad pobrinuće se naši reporteri, što će verno zabeležiti i objaviti na Humanitarnom mostu. |
"Eto, i tamo, skoro na kraju sveta čitali su o nama i rešili da pomognu, a u Novom Pazaru se, osim Hida Muratovića, niko nije setio da nam pruži bar kutiju lekova. Da nije dobrih rođaka i komšija iz susednih sela, koji nam povremeno donesu po koji džak brašna i pripreme drva za zimu, verovatno bi odavno otišle na onaj svet, promrzle i gladne", dodaje Stanina majka Cveta.
Starice kažu da će novac iz Australije uglavnom potrošiti za hranu i lekove, koje će im neko doneti. U grad nisu išle decenijama. Ne mogu da odu do Novog Pazara i da satima čekaju na pregled kod lekara opšte prakse. Zato su im rođaci dovodili lekara - traktorom. Pogledao ih je prošle godine i prepisao dosta lekova. Nekada im potrebne medikamente donese rođak Budo Minić, a nekad poštar Rade Joković. Pred zimu najviše ih je, kažu, obradovao Hido Muratović, koji im je doneo zalihe namirnica i lekova. A, nedugo zatim, po njihovoj želji i šporet smederevac.
"Baš smo se ove zime lepo ugrejale i najele dobrog hleba, koji sam ja umesila. Šporet gori 'kao lud', peče dobro i u kući više nemamo dima. Poživeo nam Hido još sto godina", blagosilja Cveta i u šali naglašava da od Muratovića očekuje i jesenas obećane kokoške, na šta Hido dodaje: "Imaju samo tri kokoške i petla. Obećao sam im bar desetak nosilja. Čim stigne proleće napuniću im kokošarnik, a poneću im i nekoliko džakova pšenice, da imaju čime da ih prehrane. Stana i Cveta su zaboravljene i onemoćale starice, ali divne i skromne žene, bez uže porodice. One zaslužuju pomoć države i opštine, ali u Novom Pazaru i Srbiji je mnogo ovako zaboravljenih duša. Moja životna misija je da ih pronađem i da im pomognem. U svemu tome, pomoć 'Vesti' i čitalaca ovog lista je nemerljiva. Hvala svima i u moje ime, jer bez njih mnogi ne bi dobili ono što im je potrebno za goli opstanak".
Pomoć stiže i od vojske
Pripadnici Druge brigade Kopnene vojske Srbije iz Kraljeva, koja pokriva i deo Raške oblasti, gde žive bake Minić, povremeno, u zabitim selima, organizuju akciju "Vojni lekar na selu". Tom prilikom u najzabitija sela dolaze vojni lekari sa EKG-om i drugom mobilnom lekarskom opremom i detaljno pregledaju starije i bolesne osobe. U Dragočevu se nadaju da će vojni lekari stići i do ovog dela Rogozne i da će Cveta, Stana i još nekoliko staraca dobiti prave dijagnoze i potrebne lekove. |