Kao dobitak na lutriji!
Štićenicima Humanitarnog mosta iz planinskog sela Smiljević kod Vranja, Branislavu i Sunčici Stamenković, kao i njihovoj deci, proteklih dana dogodilo se nešto o čemu nisu mogli ni da sanjaju.
Zasluga za to pripala je dobročinitelju Nebojši Stojanoviću iz Ciriha i njegovim prijateljima iz rodnog sela Žbevac u bujanovačkoj opštini, koji su rešili njihove osnovne egzistencijalne probleme! Tako je Stamenkovićima kupljena kuća u Žbevcu, imanje od jednog hektara sa voćnjakom, a obezbeđeno je i zaposlenje za jednog od starijih sinova. Samim tim, ovaj čovek velikog srca je omogućio dalje školovanje mlađe sestre Slađane ili odgovarajući posao prema njenim fizičkim sposobnostima. Branislav, glava kuće, u dva navrata je bio da vidi novi dom i imanje, poručivši da je ovo za njih kao dobitak na lutriji. Namera im je da se od proleća, pa do početka leta i konačno presele.
Nastavak akcijeNebojša Stojanović koji živi u Cirihu, a rodom je iz Žbevca, inicijator je akcije tokom koje bi se kupovale napuštene kuće i imanja u selu, kako bi se naselile porodice poput Stamenkovića. Selo bi oživelo, a škola bila puna đaka. Želja mu je da organizuje ljude iz ovih krajeva, ali i iz sela, da naprave udruženje i pronalaze donatore. |
- Kuća je od čvrstog materijala, ima tri velike sobe, jedna je dnevna sa kuhinjom i kupatilom, koje je opremljeno u potpunosti. Uvedena je voda sa vodovodne mreže koju su izgradili meštani, a pred kućom je i bunar. Tu je hodnik, veranda i veliki podrum. Sve što smo godinama sanjali. Ono što nedostaje jeste nameštaj, pošto ima samo orman i jedan kauč, ništa drugo. Valjda će nam dobri ljudi poput Nebojše pomoći da se skućimo kako dolikuje, jer sami to ne možemo da učinimo. Imam utisak kao da se sve preokrenulo u našu korist od kada su se pojavili dobrotvori, Bog im svako dobro i sreću dao. Nebojši nikada nećemo moći da se odužimo, ali se nadamo da ćemo svojim trudom, radom i zalaganjem oko imanja, uspeti da ga učinimo ponosnim - kaže presrećni Branislav.
Akcija zbrinjavanja ovog siromašnog čoveka i njegove porodice započeta je pismom "Vestima", pristiglim posredstvom elektronske pošte. Nebojša Stojanović je tom prilikom, izrazio želju da im kupi kuću, zamolivši naše novinare da saznaju da li će Stamenkovići to prihvatiti. Nije prošlo mnogo vremena od tad, a sve je uspešno završeno, pošto su tu ideju Branislav i Sunčica zajedno sa decom Srđanom (23), Stefanom (19), Slađanom (15), Milicom (14) i Milošem (10) oduševljeno prihvatili.
Ono što će im za sada onemogućiti brzo preseljenje jeste nedostatak štale za njihove dve krave hraniteljke. Postojala je manja štala, ali je pala, pošto nije korišćena. Bez štale, ne mogu da se presele. Postoji svinjac, a on je u dobrom stanju.
Više informacija u vezi sa kupovinom kuće podelio je sa nama Saša Cvetković, seoski veterinar, koji je pomagao ekipi ljudi dobročinitelja Nebojše iz Ciriha da kupoprodaja domaćinstva protekne bez problema, pošto donator nije mogao da dođe za Srbiju i sam to učini.
Kao iz bajke- Imanje je veliko, može da se posadi sve, a zemlja je izuzetno kvalitetna. Ovo je jedno od najboljih sela koje sam videla, na granici je bujanovačke i vranjske opštine, 15 kilometara udaljeno od Vranja, a 12 od Bujanovca. Selo je na blagim brežuljcima i u poređenju sa našim planinskim, ovo kao da je iz neke bajke. Presrećni smo! - kaže Slađana koja je sa ocem i bratom Stefanom došla da vidi novu kuću. |
- Kuću sa imanjem, Nebojša je kupio od vlasnika, koji više ne živi tu, za 6.000 evra. Njegov i naš cilj je da naselimo višečlanu siromašnu porodicu kojoj će biti stvoreni svi preduslovi za normalan život. U početku smo spremni da im pomognemo oko svega kako bi se adaptirali. Popravićemo im motokultivator, zaposliti jednog od sina u vulkanizerskoj radnji, gde će učiti zanat i odmah primati platu. Slađana, koja pravi pauzu i ne pohađa srednju školu, imaće priliku da upiše ako želi Srednju poljoprivrednu školu u Bujanovcu i završi je. Ukoliko ne želi, imamo posao za nju koji nije težak, a primaće novčanu naknadu i imaće za sebe - ističe Cvetković.
Selo Žbevac je sigurno, sa dobrom infrastrukturom, čak najbolje sređeno, ne samo u bujanovačkoj opštini, već i vranjskoj.
- Naš Žbevac je rodno selo Dragana Tomića, dugogodišnjeg direktora Simpa. Imali smo sreću da je taj čovek naš žitelj, pa je svaka ulica u selu asfaltirana i svuda postoji ulična rasveta. Imamo vodovod, fabriku bombona i napolitanki Kondiva, pa nas zovu "slatko selo". Imamo centralnu osnovnu školu, od 1. do 8. razreda za učenike iz sela koja su u okolini. Imamo prelepo uređenu crkvu, groblje, kapelu, imamo veterinarsku stanicu, poljoprivrednu apoteku, a u blizini je velika pijaca, kako obična pazarna, tako i stočna, centralna za vranjsko-bujanovačku opštinu. Ono što je, takođe, bitno, to je da je zemlja prvoklasna za obradu. Rađa sve, a okolni brežuljci su idealni za čuvanje stoke. Ono što nas muči, a to je problem i cele Srbije, jeste to što jedno ovakvo urbano selo odumire. Zato hoćemo da ga kupovinom kuća naseljavamo i oživimo - navodi Cvetković.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Podsećanja radi, Stamenkovići do sada nisu imali zemlju. Nikakve alatke kojom bi je i obrađivali, pa su sve radili ručno da obezbede hranu za krave, da dobiju tele, prodaju ga i razduže se u seoskim prodavnicama u centralnom selu Vlase. Živeli su u kući od pruća, kamena, letvi i blata pomešanog sa slamom. Unutra, jedna veća soba, jedna manja i tesan hodnik. Svuda se vide tragovi skorašnjih kiša.
Stamenkovići nemaju socijalnu pomoć. Imaju samo 2.500 dinara dečjeg dodatka za Miloša. Ipak, sudbina Stamenkovića drastično se promenila. Muke i nevolje bile su svakodnevica, a siromaštvo je teralo na bolest. Danas, više nije tako. Nebojša Stojanović iz Ciriha i mnogi drugi plemeniti čitaoci "Vesti", koji su im ranije pomagali, omogućili su im da na život gledaju sa mnogo više optimizma i vere u lepu budućnost.
