Obukli ste nas od glave do pete!
Znajući da zimski dani mnogima koji nemaju, donose brige, poput siromašne porodici Aleksić iz planinskog sela Gradnja, kod Vranja, reporteri "Vesti" tako su im nedavno uručili deo poveće paket-torbe, dar Radmile Stefanović iz Melburna.
Reč je o odeći, koja uglavnom odgovara roditeljima Goranu i Jasmini Aleksić, ali našlo se ponešto i za njihovu decu 10-godišnjeg Stefana i osmogodišnju Aleksandru. Za najmlađeg člana, šestomesečnu bebu Saru, ovog puta, nažalost nije bilo poklona.
"Hvala dobrotvorki Radmili, obukla nas je od glave do pete. Bog neka joj podari zdravlja, kao i njenoj porodici, a nastupajući praznici sreću i radost. Dobili smo torbe, razne bluze, dukseve, haljine, za decu, igračke, slatkiše... Posebno nas je obradovao set šolja za kafu, ovako nešto nismo videli. Ima i kafe, od svega po malo. Kakvo lepo iznenađenje! Ovo je za nas poput praznika, pošto smo navikli da se stalno i na svaki način dovijamo kako znamo i umemo, da bismo decu ishranili i opremili za školu. Oni su jedini đaci u školi u selu Gradnja", priča majka Jasmina.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Njen suprug Goran je jedini koji radi i zarađuje za najosnovnije potrebe porodice tako što odlazi u nadnicu. Od toga najviše radi u šumi gde seče drva za ogrev kod privatnika. Radi i sve ostale poslove. Mlad je, zdrav i ništa mu nije teško za svoje anđelčiće. Zato ga ni ovaj put nismo zatekli kod kuće.
"Potiče iz porodice iz graničnog sela Trstena u kojoj je bilo 16-oro dece. U školu su išli dok su morali, a onda u šumu da zarade za komad hleba. Kako tada, tako i sada. U međuvremenu, upoznali smo se, zavoleli i rešili da se venčamo, iako nismo imali gde da stanujemo. Seljani iz sela Gradnja su nam pomogli, pa smo tako upoznali vlasnika kuće gde smo se skoro uselili i imamo zadatak da istu čuvamo i održavamo. To i radimo. Mnogo smo im zahvalni. Da nije bilo njihovog razumevanja, bili bismo bez krova nad glavom", zaključila je Jasmina.
Život Aleksića nije nimalo lak. Uprkos sirotinji, srećni su zbog dece koju im je svevišnji podario, da ih gaje, čuvaju i vole. Žele da im pruže što više, iako svesni da malo toga mogu da im kupe i materijalno podare. Ali, zato mogu veliku i bezrezervnu ljubav za koju su i sami tokom detinjstva bili uskraćeni, a ona je vrednija od svakog ovozemaljskog blaga.
