Školarcima pribor, bebi topla garderoba

Siromašnoj porodici Aleksić iz planinskog sela Gradnja, kod Vranja, reporteri "Vesti" nedavno su uručili poklone dobročinitelja Ilije Mikija Vujovića iz Pariza i njegovih prijatelja, kao i plemenitih sugrađana, profesorki Milice Mitić, Olivere Kostić i njenih drugarica iz Vranja.

Za bebu najviše: Majka Jasmina sa ćerkicom sarom

 

Reč je o školskom priboru i slatkišima 10-godišnjem Stefanu i osmogodišnjoj Aleksandri, koje su pripremili donatori iz Francuske, dok su garderobu za petomesečnu bebu Saru prikupile i poslale pomenute humane sugrađanke. Opisati radost ovih mališana, željnih svega, u trenutku kada smo im predali sve ove poklone, teško je i našim novinarima, kojima se u mnogim trenucima tokom posete ovoj porodici srce stezalo. Zato ćemo pokušati da dočaramo bar delić tog raspoloženja. Kako mali Aleksići čokoladu nisu probali ko zna koliko dugo, to je prvo što su brat i sestra podelili na ravne časti i u slast pojeli, dok se ogromno zadovoljstvo širilo njihovim licima.

- Hvala svim tim dobrim ljudima, Bog im sreću i zdravlja dao! Deca su se posebno obradovala svime što ste nam doneli, pošto suprug Goran i ja to ne možemo da im priuštimo. Oduševili su i mene i skinuli nam veliki deo tereta sa pleća, jer Sari bar neko vreme nećemo morati da kupujemo odeću - zahvaljuje se majka Jasmina Aleksić, ubrzo se ispravivši:

Čokolada podeljena na ravne časti: Aleksandra Aleksić sa sestrom Sarom i bratom Stefanom

 

- Ma, gde bih kupovala, to samo pričam tako. Zamišljam kako bi to bilo lepo, eto. To vam je sva istina. Više se ni ne sećam kada sam deci nešto posebno kupila, nemamo od čega...

Od našeg poslednjeg pisanja o Aleksićima i njihovoj borbi za preživljavanje, ali i velikoj međusobnoj ljubavi i uvažavanju, dobili su i treće dete, ćerkicu Saru. Otac Goran je jedini koji radi i zarađuje za najosnovnije potrebe njegove porodice tako što odlazi u nadnicu, najviše u šume na seču drva za ogrev kod privatnika. Radi i sve ostale poslove. Mlad je, zdrav i ništa mu nije teško. Imaju bašticu, od koje su dobili nešto crnog i belog luka, krompira, imaju orahe i malo zimnice koju su smestili u jednu od najhladnijih prostorija.

Oko čuvanja bebe, majci Jasmini pomažu sin Stefan i ćerka Aleksandra, presrećni što su dobili seku. Ipak, Aleksiće i dalje prati težak usud nemaštine i siromaštva od kako znaju za sebe. Nikako da im krene nabolje. Ne zato što ne mogu da rade, već zato što Jasmina nema gde da radi, a Goran nema stalan posao, samim tim ni prihode. Zato se potucaju po selu i naseljavaju stare kuće, koje renoviraju i održavaju potomcima vlasnika koji žive daleko od rodnog sela.

Trenutno su u kući koja, takođe, nije njihova već je održavaju. Ne plaćaju kiriju. Naišli su na dobre ljude, familiju Popović iz Vranja, koja ima staru porodičnu kuću pored potoka u selu Gradnja. Svaki dan za njih je novi izazov i golema borba za puki opstanak. Posebno od kako je na svet došla beba Sara. Treba obezbediti pelene i još mnogo toga za dva školarca, a kako to zna da bude teško svako ko je roditelj može i sam da pretpostavi.