Jedan dan, lep kao san
Zahvaljujući jednom od naših trenutno najstarijih čitalaca, 94-godišnjem Đorđu Čordaševiću iz Toronta, Humanitarni most "Vesti" godinama je u svojim prostorijama tradicionalno priređivao malo slavlje za decu čiji su roditelji prognani sa rodne grude, sa Kosova i Metohije.
Naš dobrotvor iz Kanade se još nije umorio, ali palicu je ovoga puta predao humanim ljudima iz Nemačke: anonimnoj baki iz Memingena sa unucima koja je svoju donaciju od 200 evra podelila na ravne časti između mališana iz Prihvatilišta i Sigurne kuće u Vranju i dece iz beogradskom izbegličkog kampa Mirijevo.
Davidov osmeh
Koliko je sreće samo bilo tog popodneva, na drugi dana Božića, u praznično ukrašenim prostorijama našeg lista, najbolje se moglo videti u neprestanim radosnim povicima i znatiželji najmlađeg dvogodišnjeg Davida Terzića, koji je uzbuđeno trčkarao među decom noseći paketić. Ni ostali klinci nisu zaostajali. Svi su rado prilazili Deda Mrazu, pozirajući sa paketićima našem fotoreporteru.
Ovoj plemenitoj ženi se pridružio i naš stalni anonimni donator S. P. iz Bad Homburga koji je još sa 100 evra omogućio da slatke novogodišnje paketiće dobije tridesetoro ozarenih devojčica i dečaka, naših malih gostiju. Kao šlag na tortu došla su i tri paketa sa garderobom koja je, kao i uvek, pažljivo i od srca upakovala baka iz Memingena.
Susret sa decom uzrasta od godinu dana do deset godina organizovan je u beogradskom Dopisništvu, uz veselog Deda Mraza, opet dobrovoljnog saradnika "Vesti", koji je pored lepo ukrašene jelke zdušno delio slatke paketiće, osmehe, ali i bio zadužen za njihovo dobro raspoloženje.
Umesto tesnih i memljivih baraka, bar delić vremena proveli su van tih prostorija i darove primili u svečarskom raspoloženju. Iako bi se u prvi mah pomislilo da će zbog toliko dece nastati opšta graja, do toga nije došlo.
Pod budnim okom roditelja, ali i lepo vaspitani, nisu pravili nikakav metež. Svako je strpljivo sačekao svoj red da preuzme poklon, ali i da se fotografiše. Skromnost je slika koja se danas retko viđa.
Ipak, ubrzo su nas napustili veselo poskakujući i žureći da što pre "navale" na slasne đakonije. Mi smo ih pozdravili sa željom da takvih i još mnogo drugih radosnih trenutaka bude što više u godini koja je pred nama. Jer, ako ima imalo pravde, oni su odavno zaslužili neki bolji život.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Ovo je bilo divno, nalik na novogodišnju bajku. Hvala tim dobrim ljudima do neba, ko god da su, što su mislili i na našu decu. Njihovi osmesi sve govore, oni nemaju cenu. Prenesite im naše divljenje uz čestitke za praznike, dobro zdravlje i sreću, neka im se dobro vrati dobrim - reklo je uglas nekoliko ponosnih roditelja, koje život nije mazio poslednjih decenija.
Senka na radost
Koordinator kampa Arso Milošević, nažalost, nije mogao da prisustvuje ovom svečanom događaju, ali se od srca zahvalio donatorima iz Nemačke u ime svih žitelja kampa, koji je pred gašenjem.
- Stalno nam prete zatvaranjem, već nekoliko godina unazad, ali još ne znamo šta će biti sa 84 duše, koliko nas još ovde ima. Ipak, deca se rađaju, život ide dalje, ne možemo samo misliti na ružne stvari koje su nam se dogodile od kada smo morali da napustimo svoje ognjište - poručio je Milošević iz barake izbegličkog kampa prognanih Srba sa KiM, sada već davne 1999. godine.