Vreme Unin najljući neprijatelj

Težak usud dvogodišnje Une Savić iz Beograda, obolele od leukemije, kojoj je potrebna transplantacija kostne srži u Italiji, u srce je dotakao Miru Eror, iz Frankfurta, koja je za ovu devojčicu nedavno, posredstvom Redakcije "Vesti", iz Bad Filbela poslala 100 evra, o čemu smo pisali. Danas pišemo o njegovom uručenju, pošto je ovu pomoć u beogradskom Dopisništvu, kako je i najavljeno, preuzeo njen otac Aleksandar Savić.

Dobri ljudi, hvala: Aleksandar Savić

- Ni sam ne znam šta bih rekao, verujte. Hvala toj dobroj ženi na ukazanoj podršci. Isto tako bih ovom prilikom želeo da se zahvalim svim dobrim ljudima koji su uključeni u akciju za Unin spas, pošto se bitka sada vodi na dva fronta, u matici i dijaspori. To mnogo znači. Sve bismo dali da naša ćerkica ozdravi. Želimo da obrišemo njene suzice koje je tokom protekla tri meseca lila zbog jakih lekova i bolova. Supruga Sandra i ja se trudimo da budemo jaki zbog nje, ali to nije nimalo lako ni jednostavno. Suma od 180.000 evra, koliko košta lečenje u Italiji, ogromna je za našu porodicu. Kada bismo prodali sve što imamo ne bismo mogli sami da prikupimo tu golemu sumu. Zato smo, nemajući kud, morali da se obratimo ljudima dobre volje za pomoć, sa nadom da ćemo na vreme Unu odvesti na lečenje i spasti je muka - rekao je vidno zabrinut otac Saša.

U nastavku razgovora saznajemo da je do sada, zahvaljujući pomoći plemenitih ljudi za Unu prikupljeno ukupno 72.000 evra, računajući sve donacije u ovoj valuti.

- Do sada smo uspeli da prikupimo skoro polovinu potrebne sume. Iskreno verujemo da ćemo uskoro premostiti i tu ogromnu prepreku od 108.000 evra koliko nedostaje da Una krene u Italiju. Vreme je njen najljući neprijatelj koga se svi pribojavamo pošto je obolela od akutne limfoblastne leukemije visokog rizika, i to najgori oblik filadelfija hromozom. To je veoma retka opaka bolest od koje u Srbiji godišnje oboli svega dvoje ljudi. Što pre započne lečenje, to su veće šanse za izlečenje - rekao je Aleksandar.

Svakog dana posle iscrpljujuće borbe, kucajući na mnoga vrata i moleći za pomoć, kako bi ćerki omogućio lečenje, ovaj brižni otac u zagrljaj uzima svoju slabašnu Unu, pitajući se kada će se sve završiti, a njegova ćerka bezbrižno uživati u detinjstvu, kakvo zaslužuje svako dete.