Zrnce sreće u tesnom domu
O donaciji porodice Damnjanović iz Sidneja, ukupne vrednosti 500 dolara za troje štićenika Humanitarnog mosta, već smo pisali, kao i o uručenju dela ovog priloga od 200 dolara samohranoj majci Slavici Devedžić iz Zvečana.
Danas pišemo o novom uručenju. Reč je o drugom delu priloga od 200 dolara osmočlanoj porodici Ničić, koja će i ovu zimu dočekati u ledenoj prostoriji uz šporet na drva, u kontejnerskom naselju u Gračanici. Pokušavajući da se izvuku iz bede, oni su konkurisali za stan kod kosovskog Ministarstva za povratak i zajednice. Iako su težak socijalni slučaj, a najstarija ćerkica je ozbiljno bolesna, nažalost, za komisiju koja je dodeljivala stanove to nisu bili dovoljno dobri razlozi da im obezbedi krov nad glavom.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Priča o Ničićima, čiji se život već petu godinu odvija u 15 kvadrata negihijenskih uslova i skučenom prostoru u kontejnerskom naselju u Gračanici, čitaoce "Vesti", ipak, nije ostavila ravnodušnim. To su dokazali Damnjanovići, redovni učesnici u mnogim humanitarnim akcijama.
- Hvala tim dobrim ljudima koji su se setili nas i naše dece. Ova pomoć nam mnogo znači u vremenu kada muku mučimo za golu egzistenciju. Leti nekako i preživimo, ali zimi je sve mnogo teže. Tada valja imati za hranu, drva, obuću i odeću... Da ne govorim što smo svi osuđeni na ovih 15 kvadrata. Neki su gornjem delu kreveta na sprat, neki dole, a ostali se sklupčaju uz šporet za drva. Ni za ogrev nemamo, ali trpimo nekako. Dokle ćemo tako, sam Bog zna... - priča Nadica, majka šestoro mališana, dodajući da je ipak, najveća je muka za namirnice:
- Zahvalna sam ljudima u prodavnici što mi daju da uzmem kada nemam, pa kada prikupim novca, malo pomalo im vraćam.
Računajući socijalnu pomoć i negu za najstariju ćerku Draganu (16), čitava porodica preživljava sa oko 40.000 dinara mesečno (oko 350 evra), što nije ni blizu za osam gladnih usta. Nadičina i Bojanova najstarija ćerka Dragana ne ide u školu školu jer je težak invalid. Oslepela je kada je imala pet godina i nepokretna je. Za njeno lečenje je potrebno dosta novca, a to su za porodicu Ničić astronomske sume.
Dve godine mlađi sin Lazar je sada maturant. Njegova školska godina počela je bez knjiga, pošto Ničići to ne mogu da mu priušte. Nadica priča da su uspeli da nabave nekoliko udžbenika koje izdaje Klet, ali u školi traže knjige Zavoda za udžbenike, što trenutno ne mogu da obezbede. I Lazar i mlađi Nemanja (12) su odlični đaci. Dok su oni u školi, Dragani prave društvo petogodišnja Jovana, trogodišnja Jelena i godinu dana star Jordan. Osim nemaštine, zajedničkog kupatila, koje dele sa još 30-ak ljudi koji, takođe, žive u kontejnerskom naselju, svi oni svakodnevno su suočeni sa nestašicom vode i isključenjima struje.
- I kada voda dođe, molimo Boga da KEK ne isključi struju, i tako u krug. Nama je uvek neka muka - zaključuje Nadica, pogleda izgubljenog u daljinu, bez ikakve nade da će i njena porodica dočekati lepše i bolje sutra.
Uskoro i u Prizrenu
Treći deo donacije od 100 dolara, koji su Damnjanovići iz Sidneja namenili Draganu Babarogiću iz Prizrena, narednih dana će takođe biti uručen. Kako je prošao susret sa ovim usamljenim i ubogim čovekom, reporteri "Vesti" verno će zabeležiti slikom i rečju, o čemu će dobročinitelji moći da pročitaju u nekom od narednih izdanja našeg lista. |
