Puna trpeza, prepuno srce

Dečaku, Saši Jovanoviću iz planinskog sela Dupeljevo, 40 kilometara severozapadno od Vranja, koji živi sa ocem Novicom (56) i majkom Sunčicom (44), posle pisanja "Vesti" o njihovom teškom životu, stigla je vredna pomoć dobročinitelja iz dijaspore i izazvala opšte ushićenje.

U NEVERICI: Novica, Sunčica i Saša Jovanović

Pre svega, zbog toga što će im rešiti deo nagomilanih problema, a za njih to mnogo znači. Reporteri "Vesti", uručili su tako Jovanovićima donaciju od 100 evra, koju je poslala Milica Stevanović iz Frankfurta, 100 dolara od Mire iz Sidneja i 50 dolara od Duška iz Australije. Iako je kiša padala bez prestanka tog dana kada smo zakazali sastanak, Novica i Sunčica su se žurnim koracima spuštali niz obronke planina kako bi stigli u centralno selo Vlase i sa Sašom, koji je bio u školi, primili priloge koje im život znače.

Pokisli, ali srećni, nisu mogli da veruju da je neko ko ih i ne poznaje mislio na njih i uputio im pomoć. A, kada su videli kolika je suma u pitanju, ustezali su se da je prime, pitajući ko i zašto im šalje novac. Saša, koji pohađa 8. razred osnovne škole, objasnio je roditeljima od koga je stigao novac, a onda im pročitao pismo, koje mu je poslala Milica Stevanović iz Nemačke. Čitajući pismo, ovom dečaku glas je drhtao od uzbuđenja.
 

"Uskoro putujem za Srbiju, volela da te upoznam i posetim. Znaj da niste sami, ti i tvoji roditelji, i da imate moju podršku. Mislim na vas i želim vam sve najbolje u životu. Nadam se skorom viđenju", završava Saša sa čitanjem pisma.

Otac Novica od uzbuđenja ne može da prebroji novac, pa to čini dečak, koji je pre vremena sazreo i koji je sada stub porodice.

- Ima nade za nas! Često govorim ocu i majci, koji više puta klonu duhom i razočarani ne znaju šta će. Izlaza mora da bude, treba da budemo strpljivi. Isto tako treba da nešto preduzmemo, da radimo, a ne da nadničarimo za druge i prosimo za hleb. Evo, kad se nismo nadali stigla je pomoć. Veliko hvala Milici, mojoj novoj drugarici, hvala teta Miri i čika Dušku iz Australije. Nemamo reči koje bi izrazile našu zahvalnost. Sada nam je teško da opišemo rečima sve što nam je na srcu, ali kada dođemo kući, znam, sigurno ćemo svi plakati od sreće. Dragi i dobri ljudi, vi i ne znate li koliko ste nam pomogli! Ne biste mogli da verujete. Previše je ovo za nas. Prvo što ćemo uraditi je da vratimo dugove u prodavnicama, pošto više niko neće da nam da bilo koju robu na veresiju. Onda ćemo kupiti hranu, da bar u narednih dana imamo po dva redovna obroka. Koliko god da traje, za nas će svaki dan biti poput praznika - priča Saša suzbijajući emocije, dok Novici iskre suze u očima.

Sunčica, nevoljna, zbog psihičkih smetnji, gleda neprestano u jedinca. Ne skida pogled sa dečaka, koji joj je sve na svetu. Naslućuje da ga čeka bolje sutra. Istina, Sašina velika želja je bila da imaju jednu kravu hraniteljicu. Ljudi iz sela i škole su ga savetovali da je bolje krene sa kozama. Imaju jednu, pa da napravi malo stado i omogući sebi i roditeljima prihod od prodaje mleka, koje se otkupljuje u susednom Mijovcu, pored asfaltiranog puta, dva sata hoda od njihove kuće.

BIĆEMO SREĆNI: Saša Jovanović

 

- Otac i ja smo se dogovorili se da preuredimo našu kuću za koze, koja se delom srušila. Pošto više nije za stanovanje, popravićemo je pomoću greda i bagremovih grana, da ne padne i da bude toplo kozama. Pomoći će nam komšije. Dobar deo naše kuće srušio se kada je pao veliki sneg 2012, početkom februara. Zato sada stanujemo pored nje u omanjoj kući rođake, koja je stara, ali upotrebljiva. Ona nam je dala da to koristimo, a do kada ne znamo. Ako budemo morali da se iselimo, bićemo u velikom problemu. Ipak, moraćemo i to da rešimo, pa ne možemo da dignemo ruke od života - kaže ozbiljno Saša.

Rastajemo se od srećne porodice. Saša čvrsto drži novac u ruci, gurajući je u džep. Moraće da odu i ispune sebi želje, da vrate dugove, koliko mogu, i kupe hranu, kako bi najzad imali kvalitetne obroke. Samim tim i da ovaj mališan više ne bi išao u školu sa komadom hleba i kupinama u džepu.