Iskreno saučešće u bolu, pomoć u teškim danima
Da nisu sami u svom bolu, Ivaniševići iz Sikirice kod Paraćina, čiji su se sinovi Aleksandar (20) i Bojan (23) udavili u veštačkom jezeru kod Donjeg Katuna, saznali su kada im je ponestao novac za sahranu. Na vapaj njihovog oca Siniše, odgovorile su prvo kolege sa kojima je radio u fabrici vijaka u Kistanji.
Zahvaljujući toj pomoći, ovaj nesrećni čovek je izmirio dugove za njihovu sahranu. Nedugo potom, posredstvom Redakcije "Vesti" iz Sidneja, za Ivaniševiće je stigla novčana pomoć porodice Vesne Banić iz Brizbejna od 500 dolara, kao i 200 dolara porodice Grozdane Šijuk i Todorović iz Sidneja.
Pomaže i opštinaLokalna samouprava u Paraćinu obećala je da ovoj nesrećnoj porodici uradi kupatilo. Deo obećanja je ispunila. Kupila je i donela materijal, a ovih dana obezbediće i majstora. |
- Hvala vašoj Redakciji, kao i ljudima koji su nam pomogli na bilo koji način. Zahvalan sam i onom ko je dao dinar i onom ko dao pet dinara. Meni je svaka pomoć podjednaka. Sinove niko ne može da nam vrati, ali zahvaljujući tim donacijama moćiću da sredim kuću. Najteže mi je za unuke Sanju i Tanju, koje će ceo život biti obeležene na surov način, a to je odrastanje bez oca. Voleo bih samo da za života, njima obezbedim bolji život, kad je već naš u potpunosti uništen - navodi Siniša za "Vesti".
On dodaje da je sa Banićima bio komšija u Benkovcima, odakle je prebegao 1995. Iako je reč o hrvatskoj porodici, Siniša kaže da su odlično živeli i da su se Mišo i Vesna prema njima ophodili bolje nego najrođeniji. Nikada, pa čak ni za vreme rata, među njima nije bilo nacionalne netrpeljivosti.
- Vesna je žena za primer. Nema je na celom svetu. I njen suprug Mišo je dobar čovek. Da je to istina, zahvaljujući njihovoj pomoći, svi se mogu uveriti. Istina, posle užasa koji nas je zadesio, javljali su nam se mnogi znani i neznani ljudi koje je sudbina odvela na različite krajeve sveta. Stevo Štrbac, kolega iz fabrike vijaka, koji je takođe u Australiji, obećao je da nam pomogne. Ruža i njen suprug Novica Zorica, supružnici Bisa i Nenad Ivanišević, Bota Veljko iz Toronta. Svima smo zahvalni na rečima podrške, kao i na novcu koji nam šalju. Gledaćemo da od tog novca sredimo kompletno prizemlje kuće čiju sam adaptaciju započeo sa sinovima... - dodaje Siniša dok mu glas treperi.
Kako privatno radi stolarske poslove, kaže da je gazda prema njemu više nego korektan i da mu je izašao u susret kad god je to trebalo. Zato ne odbija nijedan posao.
- Ovih dana je trebalo sa sinovima da odem da radim na Kopaonik četiri meseca. Gazda bi me verovatno pustio. Zaradili bismo sigurno oko 8.000 evra. Planirali smo da tim novcem sredimo kupatilo i ostale prostorije u kući. Sada ne mogu da idem sam. Nikom u životu ništa loše nisam učinio da bih ovako ispaštao. Ne znam zašto se to dogodilo. Bog jedini zna zašto smo ovako surovo kažnjeni... - pita se Siniša više za sebe, dok mu suze naviru na oči.
Priseća se kako su se Bojan i Aleksandar pre tragedije već našli u životnoj opasnosti i to na istom mestu. Bojan se tako pre dve godine davio na jezeru, a Aleksandar prošle. Upozorenje koje su tada dobili za primer, u potpunosti su zanemarili, zbog čega je nesreća bila neizbežna.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Eto, kakva je sudbina. Uprkos tome što su bili neplivači, otišli su na jezero da bi se slikali kako bi fotografije izbacili na Fejsbuk. Bojan je voleo život i ponašao se kao da nije oženjen. Oženio se mlad i nije bio iživljen. Aleksandar je išao za njim kud god bi ga pozvao. Šta se tačno dogodilo ne umem da vam objasnim. U jednom trenutku mlađi sin je počeo da se davi, a stariji pokušao da ga spase, iako nije umeo da pliva, što je obojicu koštalo života. Još nisu uminule rane od nesreće dok smo živeli u Benkovcu, kada smo izgubili ćerku Tanju, a sada nas je i ovo stiglo... Ćerkica je imala samo 2,5 godine. Sada unuka nosi njeno ime... - zastao je Siniša, nemoćan da nastavi razgovor, zbog čega smo ubrzo napustili njegov tužni dom.
Lista dobrotvora iz SidnejaVrednu pomoć od 2.860 dolara za Ivaniševiće posredstvom Beo-Exporta
|
Dok smo pisali ove redove, njegovi prijatelji, poznanici i komšije iz Benkovca, koji sada žive u Sidneju, sakupili su i poslali ovom nesrećnom čoveku donaciju vrednu 2.860 dolara. Akciji su se pridružili i članovi Boćarskog kluba Liverpul. Novac je poslat direktno Siniši, zahvaljujući Beo-Exportu iz Liverpula, koji je i ovog puta, transfer novca izvršio bez naplate provizije.
Ono što porodica Ivanišević još ne zna, to je da im je na putu nova pomoć iz daleke Australije. U pitanju je još jedna vredna donacija brojnih ljudi dobrog srca, koje je sudbina Ivaniševića ganula do suza. Boćarsko društvo iz Čišolm Parka u Kabramati, Sinsini, poslali su posredstvom Redakcije "Vesti" novčani dar od 1.860 dolara povodom tragedije u kojoj su Ivaniševići izgubili voljene sinove, poželevši na taj način da izraze svoje iskreno i duboko saučešće.
Ovaj prilog, biće povod da reporteri "Vesti" još jednom posete skromni dom Ivaniševića u crno obojen teškom mukom i nesrećom i prenesu saučešće njihovih prijatelja rasejanih na dalekom kontinentu. Saznanje da toliko ljudi misli na njih će ih, sigurni smo, bar malo utešiti.
