Srce ostalo u Sjenici

Mada duže od tri decenije živi u Australiji i vrlo retko dolazi u Srbiju, u Sjenici nisu zaboravili Sonju Ćuk (69), ćerku Marka Ćuka, svojevremeno jednog od najpoznatijih Sjeničana i najuglednijih domaćina na Pešteru, kao i sestru Sofije Ćuk - Garofani, umetnice svetskog glasa, koja je u Parizu i širom Evrope proslavila srpsku srednjovekovnu tapiseriju i tradicionalno tkanje ćilima. Sonja nije zaboravila svoje zemljake.

NA HUMANOJ MISIJI: Sonja Ćuk, Hido Muratović, porodica Baždar

 

U "Vestima" i preko internet portala, redovno prati sve šta se dešava u rodnom kraju, a posebno je, kako kaže, interesuju ljudske sudbine i bivši sugrađani u nevolji, kojima želi da pomogne. Pedantno seče i čuva sve tekstove koje smo objavili o bolesnima i siromašnima na ovom delu Peštera. Nekima je već slala novčanu i drugu pomoć, neke će posetiti narednih meseci. U Australiju se vraća tek na jesen.
 

- Iako potičem iz ugledne i imućne kuće, moj životni put nije bio nimalo lak. Sudbina me je najpre odvela u Bitolj, gde sam živela od 1973. do 1979. godine, a pre nešto više od tri decenije obrela sam se u Melburnu, kao samohrana majka. Danas tu srećno žive moja ćerka Sofija i sin Saša, unuci Viktorija i Jovica, praunuci... Nije bilo lako snaći se u dalekom svetu, iškolovati decu, razviti biznis... Kad god mi je bilo teško, setila bih se mog oca Marka, Sjenice i mojih divnih gorštaka, čiju sam upornost, istrajnost i poštenje ponela na "sedmi kontinent". Upravo te osobine su mi mnogo pomogle u životu - govori Sonja.

Susret sa ovom humanom ženom, odvija se u restoranu Srbija u Sjenici, koji je najviše podseća na dane mladosti, školovanja i teškog života na surovom Pešteru.

VOLI DA POMOGNE ZEMLJACIMA U NEVOLJI: Sonja Ćuk i Hido Muratović

 

Promenili su se i Pešter i Sjenica. Živi se lakše se i lepše. Vazduh je čist, a priroda zdrava.

- Sve ovo me mnogo podseća na Australiju. Ipak, ovde mnogi ljudi teško žive. Zapanjila sam se kada sam u "Vestima" pročitala priče o porodici Baždar, koja nema novca za lekove troje teških bolesnika, zatim o Jelićima iz Crvskog, čija deca još pišu pod svetlom petrolejke, kao i o malim Karišicima iz Trijebinja i Lekovićima iz Reževića, koje su ostavile majke... Svi oni zbog bolesti i bede ne mogu napred, a to ne može nikoga da ostavi ravnodušnim - naglašava Sonja.

Odmah pošto je stigla u rodnu Sjenicu, poželela je da se vidi sa Hidom Muratovićem, humanitarcem iz Novog Pazara.

- Redovno pratim šta taj čovek radi i koliko pomaže ugroženima. Želim da sa njim zajedno obiđem sve o kojima sam čitala, da im odnesem lekove, namirnice i nešto novca. Neće to biti neka prevelika pomoć, ali od srca je. Značiće im. Isto tako mi je želja i da animiram čelnike opštine Sjenica i biznismene u ovom kraju da pomognu bolesnima i siromašnima. Ponekad, čini mi se, opština i država ne rade ono što bi trebalo da čine i što im je dužnost - kaže Sonja Ćuk.

Što je naumila, to je i učinila. Zajedno sa humanistom iz Novog Pazara, Hidom Muratovićem, Sonja je najpre posetila porodicu Raha Baždara iz Sjenice. Svi oni su godinama i decenijama, neki od rođenja, teško bolesni. Ne zna se kome je teže, da li Melku, Safi, Sabaheti ili Elmazi...

- Ne mogu da obezbede ni brašno za hleb, a kamoli lekove, za koje im je potrebno mnogo novca. Odnela sam im to kao i poveći paket namirnica i odeće. Dok sam u Sjenici, redovno ću ih posećivati, i ni u čemu neće oskudevati. Potrudićemo se Hido i ja da i Ramazan i Bajram provedu onako kako dolikuje vernicima i mojim Sjeničanima - obećala je Sonja, ističući da joj je sledeća "destinacija" porodica Jelić iz zaseoka Janturine u mesnoj zajednici Crvsko, daleko na granici Srbije i Crne Gore.