Nema više gladovanja, još bolje ću da učim!

Nije prošlo ni mesec dana od kako su "Vesti" pisale o 12-godišnjem Nikoli Matkoviću i njegovim roditeljima Jevrosimi i Slavomiru, a sreća je zakucala i na vrata njihovog kućerka u Vučinićima kod Novog Pazara. Zabeležili smo tada da je velika želja ovog mališana i njegovih roditelja da imaju kozu ili kravu od kojih bi mogli koliko-toliko lakše da žive, a dobili su jedno i drugo.

Stigle hraniteljice, spas za Matkoviće

 

Kozu sa dva jareta i kravu sa teletom. Novac za kozu i jariće poslao im je anonimni čitalac "Vesti" iz Beča, a za kravu, vrednu 1.200 evra, donaciju je obezbedio Rajko Tisa iz Beograda.

- Obojica su na internet izdanju vašeg lista pročitali priču o našim nevoljama i odmah se javili. Rajko Tisa je pozvao jednog svog prijatelja u Novom Pazaru, koji nam je kupio i doveo kravu sa teletom kakvu smo mogli samo da sanjamo. Koza Belka i jarići su predivni. Sad imamo mleka, sira i kajmaka koliko poželimo! Kad se vraćam iz škole, više ne strepim hoće li kokoška sneti jaje i da li će majka Jevrosima imati od čega da mi spremi ručak - priča Nikola presrećan i naglašava da je dobio mobilni telefon od Hida Muratovića, mnogo odeće i dosta namirnica.

Zahvalan: Slavomir Matković sa Hidom Muratovićem

 

Ali, to nije sve. Jedna porodica iz Sidneja u Australiji, koja je želela da ostane anonimna, poslala im je posredstvom Redakcije "Vesti" 500 australijskih dolara, a članovi Bratstva Svetog oca Jovana Kronštatskog iz Melburna još 250. Naši reporteri, Matkovićima su uručili i ovu vrednu pomoć.

- Uz neke manje priloge, koje smo dobili od dobrih ljudi iz Novog Pazara, sakupili smo oko 80.000 dinara, a novac čuvamo za izgradnju kuće, kao i za bilo šta nepredviđeno, što bi moglo da nas pogodi. Iskreno, sve nas je ovo iznenadilo. Prosto ne znamo šta nam se događa. Nismo ni sanjali da će nam dobri ljudi ovako pomoći - priča otac Slavomir.

Najbolji prijatelj: Nikola Matković sa Žućkom

Nada se da će od mleka i kozjeg sira moći da u skorijoj budućnosti zarade koji dinar za brašno, ulje i druge namirnice. Razgovoru se pridružuje i majka Jevrosima:

- Ne postoje reči kojima bi se zahvalili svim našim dobrotvorima. Život su nam olakšali i promenili, a Nikolu usrećili. Neka im Bog da sve što su u životu poželeli! Ovako nešto nismo mogli ni da sanjamo. Sigurni smo da će se naš Nikola nekako već odužiti svim tim dobrim ljudima za koje i ne znamo ko su. Učiniće to dobrim vladanjem i ocenama, kako bi jednog dana i on sam mogao da pomogne drugima u nevolji.

Nikolini roditelji su, podsećanja radi, ozbiljno bolesni, zbog čega sami ne mogu da rade i zarade. Njihov jedinac, sve do skoro je bio češće gladan nego sit, jer su preživljavali od jedne kokoške. Mali Nikola, uprkos nemaštini, pešačio je po deset kilometara do škole u Osaonici, ređao petice i pobeđivao na opštinskim takmičenjima iz biologije.

- Sad još bolje učim i nadam se da ću iduće godine pobediti na opštinskom takmičenju. Samim tim, i da ću imati mogućnost da odem i u Kraljevo na regionalno takmičenje u znanju iz biologije, koju od svih predmeta, najviše volim. Želja mi je da jednoga dana postanem profesor biologije. Posle pomoći koju smo dobili, verujem da sam bar za korak bliži cilju kojem stremim - kaže smireno Nikola.