Olakšan kraj tužnog života

Tužne su i teške sudbine starih i ostavljenih ljudi u srpskim selima. Znajući to veoma dobro, dobrotvorka Jadranka Ćirić iz Melburna odlučila je da pomogne tri bake u otadžbini koje se svakodnevno bore sa nemaštinom, bolešću i samoćom.

OSTALA SAMA: Borka Dražević sa sestrom Čedinom

 

Tako je nedavno poslala posredstvom Redakcije "Vesti" iz Sidneja, ukupno 500 dolara, od kojih je 300 dolara namenila 80-godišnjoj Živki Popović iz sela Tmava kod Kuršumlije, kojoj je i ranije slala pomoć, a preostalih 200 dolara sestrama Borki (70) i Čedini Dražević (79) iz sela Drenova kod Takova. Ovi prilozi stigli su u dobar, ali istovremeno i tužan čas, pošto je baka Čedina Dražević okončala ovozemaljske dane, ostavivši mlađu sestru da nastavi život kako može i ume.

Reporteri "Vesti" su na dan sahrane ove starice uručili deo donacije od 200 dolara njenoj sestri Borki, koji je utrošen za poslednji ispraćaj godinama nepokretne Čedine. Da ovaj prilog nije stigao, kako kaže Borka, ni sama ne zna šta bi radila.

- Pre dve godine, Bogu se predstavio moj brat Jovan, a sada posle dugo godina teške bolesti, u Gospodu je usnula i Čedina, tako da sada ostajem potpuno sama na ovom svetu. Naravno, za brata Jovana i sestru Čedinu svi ovozemaljski problemi su rešeni i sasvim nestali. Ruku na srce, od kada su "Vesti" pisale o našoj sudbini, ipak nam je bilo bolje i lakše. Nismo se mučili, kao što je to ranije bio slučaj. Ovo je još jedna prilika da se od srca zahvalim svim plemenitim zemljacima u dijaspori koji su nam pomagali, uprkos bolu za sestrom koju u ovim trenucima osećam. Da nije bilo vaših čitalaca, i Jovanu i Čedini bi bilo još teže, i sigurna sam da bi i ranije otišli sa ovog sveta koji nam nije bio naklonjen. Dug je spisak onih koji su nam pomagali i od tog novca sam, onako kako dolikuje, onomad, na onaj svet ispratila brata Jovana. Sada to činim i za Čedinu. Možda nije trenutak da pominjem sva imena, ali svako od tih dobrih ljudi, koji su odvajali ponešto para da i nama bude bolje, će se prepoznati - ispričala je Borka Dražević, naslednica čuvenog narodnog heroja Dragomira Draževića, koji je zajedno sa svoja tri sina poginuo u toku Drugog svetskog rata.

Ceo život su njegova deca Jovan, Čedina i Borka Dražević proveli u neopisivoj bedi i siromaštvu, a bilo bi im još teže da nije bilo pomoći humanih zemljaka iz dalekog sveta. Od svih Draževića u Drenovi, a bila je to veoma napredna porodica, koja je dala prevelike žrtve za neka bolja vremena, sada je ostala samo Borka. Iako je i sama veoma bolesna, do poslednjeg daha, nesebično, sestrinski i sa mnogo ljubavi, vodila je brigu o sestri Čedini koja je godinama bila potpuno nepokretna.

- Ne znam kako ću dalje. Čamotinja je sama po sebi veoma teška, a ja sam uprkos svemu navikla da mi sestra pravi društvo, ma kako je teško bilo voditi brigu o njoj. Do sada sam bar imala sa kim da progovorim pokoju reč, a sada ostajem i bez toga. Bez obzira na to, važno mi je bilo da sestru Čedinu na onaj svet ispratim kako dolikuje siromašnom, ali poštenom čoveku, a meni kako bude. Život mora da se živi do kraja, ma kakav on bio - saopštila je tužno Borka Dražević, svesna da joj ne preostaje ništa drugo do da prigrli zli usud koji je ponovo pokucao na njena vrata.