Snovi iz Doma postali java
Bračni par Goran i Snežana Petković iz Ristovca kod Vranja, nekadašnji štićenici Doma za nezbrinutu decu u Vranju, zahvaljujući dobrotvoru Nenadu Glišiću iz Kopenhagena i donaciji od 250 evra, ispunili su svoje davno sanjane snove. I ovu donaciju, reporteri "Vesti" uručili su im na kućni prag, pomogavši potom da kupe električan šporet i pekač. Samim tim, kompletiraju jednu od najvažnijih prostorija za domaćinstvo, o čemu su do prošle godine mogli samo da maštaju.
- Hvala našem velikom dobrotvoru do neba. Ovakvu sobu smo sanjali u Domu. Sednem na terasu sa Goranom, pa na glas maštamo: "Veća prostorija, u njoj šporet na drva, sto, stolice, krevet i fotelja. Potom, kuhinja sa frižiderom i električnim šporetom. Unutra mi, sa decom, i otac Vukadin koga bismo doveli iz planinskog sela Čestelin." Kako smo na sanjali, tako se ispunilo.
Stostruko vam se vratiloDobročinitelj Nenad Glišić iz Kopenhagena redovno pomaže Petkovićima, nekada domskoj deci, kako bi konačno svili porodično gnezdo i pružili deci dom kakav nikada nisu imali. |
- Toliko smo srećni da ne možemo da opišemo - kaže Snežana, sva sijajući od sreće, koja je nakon smrti oca i majke završila kao dete u Domu, dok je Goran, pošto mu se majka šlogirala i zalegla, a otac Vukadin bio slabog mentalnog zdravlja, takođe, završio u toj ustanovi. Odmalena su bili zajedno, družili se, a kad je došlo vreme i zavoleli. Rešili su da stvore porodicu u Snežaninom ravničarskom selu Ristovcu, 15-ak kilometra od Vranja, u porodičnoj kući koja je bila sklona rušenju, da tu podižu decu i budi srećni.
- Kad smo došli u Ristovac, uz pomoć rođaka, popravili smo krov i malo 'utegli' kuću. Unutra je bio haos, ali danas je sve sređeno, osim kupatila. Fale nam bojler, NjC šolja i dva prstena da ojačamo rupu sa otpadnom vodom. Biće i toga. Živimo na selu, a sobe sređujemo kao u gradu. Radim danonoćno kao buregdžija kod gazdi kako bismo imali za normalan život. Njive ne radimo, imamo samo baštu ispred kuće i mali plastenik. I jednu kozu, od koje deca piju mleka. Planiramo da imamo tri i da potom pravimo sira. Za naše potrebe - priča o budućim planovima Goran Petković.
Sredili su i jednu sobicu Vukadinu, krevet je star, kao i orman, ali je čisto, okrečeno. Postavljen je laminat, kao i u ostale dve sobe. Imaju jednu dnevnu i spavaću. Spavaća sadrži jedan stari ležaj koji su dobili i orman, malo veći. Zadovoljni su svime.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Ispunio se naš san da budemo svi na okupu. Da imamo decu i da dovedemo bolesnog oca iz pustog sela. Dok sam bio u Domu, otac koji je mentalno bolestan brinuo je o šlogiranoj majci 10 godina. Kako mu je bilo, samo on zna. Odmah smo ga doveli, ovde se preporodio, igra se sa unucima i čuva kozu. To je bila, pored porodice i dece, još jedina moja želja, da zbrinem oca - govori Goran, dok sinovi petogodišnji Aleksandar i desetogodišnji Nemanja skaču po sobi, gledajući novi šporet i diveći mu se. Znaju da će ih majka Snežana odmah obradovati nekim ukusnim jelom.
Ostavljamo ovu skromnu, poštenu mladu porodicu koju život nije milovao. Uspeli su da stvore svoj kutak, porodicu i sreću zahvaljujući ljudima dobrog srca, a to nikada neće zaboraviti.
