Jedina radost u domu Čolića

Skoro celu deceniju čitaoci "Vesti" ne dozvoljavaju da 39-godišnji Aleksandar Čolić iz Ljubesela kod Topole, oboleo od ubrzanog starenja mozga, ostane bez terapije. Bolest je neizlečiva, ali taj metabolički proces koji od mladog čoveka pravi starca, znatno je usporen, a Aleksandrovi samotni dani ispunjeni su radošću što tako mnogo zemljaka gaji prema njemu najtoplija osećanja.

Bolest usporena: Aleksandar Čolić

Poslednjih meseci, ime koje često pominje u razgovoru sa samohranom majkom Ljiljanom jeste Gvozdena Ekvilo iz Ciriha. Ova dobrotvorka i drugih štićenika Humanitarnog mosta, sve češće pomoć usmerava Čolićima. Nedavno je poslala 100 evra, Aleksandru mušku kozmetiku, a njegovoj majci nekoliko odevnih predmeta.

- Još uvek živimo od Acine minimalne penzije i 100 evra je ogromna para za nas. Za hranu i lekove trošimo sve što dobijemo, pa se Aca veoma obradovao poklonu - pričala je Ljiljana Čolić puna zahvalnosti dobrotvorki iz Ciriha.

A samo dan kasnije javio se Aleksandar, boreći se za dah: - Vlada Petrović iz Pariza nabavio mi je po četiri kutije leka "coenzim lj" i "buspar". To je čovek koga uvek mogu da pozovem i kažem da mi ponestaje lekova i da ih nema u apoteci, pa da on odmah nađe način da pošalje. Hvala i njemu i njegovoj porodici...