Prijatelji u dobru i zlu
Nezaposlena majka Ljiljana Čolić iz Ljubesela kod Topole, kao i njen 40-godišnji sin Aleksandar, oboleo od ubrzanog starenja mozga, po ko zna koji put, uverili su se da imaju prijatelje na koje u nevolji mogu da računaju. Reč je o plemenitom gestu Udruženja srpske bratske pomoći iz Toronta u Kanadi, koji i po četiri puta godišnje šalju novac Aleksandru. Ovoga puta, na kućnu adresu Čolića je stiglo 30.000 dinara. Za njih, spas u pravi čas.
- Verujte da smo se našli u takvoj situaciji da nismo imali ni za hleb. Nemajući kome da se obratimo, kontaktirali smo ove humane ljude, a pre svih predsednika Udruženja, Branislava Živanovića. On nam je zajedno sa svojim članovima istog dana, bez ikakvog oklevanja uputio ovu vrednu donaciju. Spasli su nas gladovanja i zime, jer smo od dela tog novca odmah obezbedili i ogrev.
- Da ne govorim o tome što smo i našu krsnu slavu, Tomindan 19. oktobra uspeli koliko-toliko dostojno da obeležimo. Kolač, žito i sveća su bili najpreči, a gozba mala i skromna. Da nam nisu pomogli, ništa od svega toga ne bi bilo moguće. Zaista, kada govorim o tim ljudima i njihovim dobrim delima, teško mi je da nađem reči zahvalnosti.
- Neka im dobri Gospod podari za života dobro zdravlje i svu sreću sveta, to je najmanje što zaslužuju. U naš skromni dom su i više nego dobrodošli, što verujem i sami znaju. Kada god to požele. Neka im se dobro uvek dobrim vrati, neka im deca budu dobri ljudi, jer imaju od koga to da nauče i prihvate. Više ni sama ne znam kako bih im se zahvalila, niti mogu da pronađem reči kojima bih iskazala sve što mi je na srcu, kao i na Acinom - kaže majka Ljiljana Čolić.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Ona i njen sin veruju da su stekli iskrene prijatelje. A, kad se prijateljstvo učvrsti u nevolji, onda je to trajno. Aleksandar to najbolje zna, jer na vrata njegovog doma zakucaju povremeno i neki stari školski drugovi, koji ga nisu zaboravili i koji mu svesrdno pomažu već godinama. Samo zahvaljujući njima, Acina teška bolest, za koju pravog leka i nema, je usporena i pod kontrolom.
