Lekovi, kao hleb nasušni

Kao i mnogo puta do sad, ne prođe mnogo vremena, a da Vlada Petrović iz Pariza, rodom iz Topole, ne pokuca na vrata svog štićenika 40-godišnjeg Aleksandra Čolića iz Ljubesela, obolelog od ubrzanog starenja mozga. U posetu nikad ne dolazi praznih ruku. Tako je bilo i ovog puta, kada je na njegov kućni prag doneo po četiri kutije "buspara" od 10 mg i "coenzdžma lj 10" od 100 mg, bez kojih Aca ne može nijedan dan, kao i prilog od 3.000 dinara.

Hvala do neba: Aleksandar Čolić

- Više ni sami ne znamo na koji način da se zahvalimo Vladi za sve što je za nas učinio i što nastavlja da čini. Hvala mu po već hiljaditi put, ne znam više šta bih drugo mogli da mu poručimo. Neka ga dragi Bog čuva i podari njemu i njegovoj porodici dobro zdravlje i svu sreću ovog sveta. Saznanje da imamo na koga da se oslonimo u teškim trenucima, znači više od svega na svetu.

- To poverenje traje skoro punu deceniju, koliko nam pomažu humani čitaoci "Vesti" i nijednom nije poljuljano, jer nam Vlada neprestano pomaže. Samim tim, donosi i radost u naš skromni dom u kome su trenuci sreće i veselja, nažalost, prava retkost, a večita borba za opstanak.

- Isto tako bih iskoristila ovu priliku da se još jednom zahvalim svim dobrim ljudima koji su pomogli mom sinu, jer da nije bilo njih i njihove svesrdne podrške, sigurna sam da moj sin ne bi ni ovoliko poživeo - saopštila je našim novinarima nezaposlena samohrana majka Ljiljana Čolić, koja zajedno sa sinom živi od socijalne pomoći i podrške humanih čitalaca "Vesti" poput redovnih dobrotvora iz Pariza.