Kad bi mogla, svu decu bi usrećila

Samo četiri meseca od povratka u Melburn, 37-godišnja Nina Ljiljak, samohrana majka dva sina, čije srce svakodnevno bolno kuca sve dok čita priče na Humanitarnom mostu, ponovo je došla, kako kaže, u Jugu.

U SRCU SAMO LJUBAV: Nina Ljiljak

 

Prva stanica na proputovanju kroz bivše jugoslovenske republike da bar na nekoliko sati vidi familiju i popriča sa prijateljima bio je Beograd. Kad je ušla u naše Dopisništvo, nedugo po sletanju aviona na aerodrom "Nikola Tesla", vedrina i srdačnost nisu mogli da sakriju umor i blagu pospanost zbog razlike u vremenskoj zoni, a razdraganost koja ju je obuzela kad je stavila na sto 700 evra za naše zajedničke štićenike navela nas je na pomisao da je razlog njenog tako brzog dolaska upravo ova donacija. Nismo je pitali koliko je morala da skupi dodatnih radnih sati da bi u fabrici slatkiša gde je zaposlena mogla da dobije slobodne dane, ni kako je, radeći tako naporno, uspela da prikupi ovu pozamašnu sumu novca.

U SVOM DOMU PRIKUPILI SNAGU: Porodica Milićević

 

Za sve to vreme Nina Ljiljak bila je u vezi i sa roditeljima mališana jednoipogodišnjeg Sergeja Milićevića iz Beograda, obolelog od tumora na mozgu, trogodišnjeg Uroša Karapandžića iz Pećinaca, rođenog s cerebralnom paralizom i Goranom Dunjević iz Prijedora koji sam podiže sina Nikolu i oplakuje suprugu Jelenu koja mu je svoj život na žrtvu prinela.

IMAJU JEDAN DRUGOG: Goran i Nikola Dunović

- Sergej je moj prvi kontakt sa Humanitarnim mostom i dete koje sam na prvi pogled prihvatila kao da mi je rođeno. Ono što sam osetila tada, osećam i sada, samo s većim intenzitetom. Godinu dana je prošlo kako je u Istanbulu, a do operacije nikako da stigne. Brinem kada saznam da mu produžavaju hemioterapije, radujem se kada snimak pokaže da se smanjio tumor, delim strepnju sa njegovim roditeljima da li će uspeti da prikupe novac i podmire sve troškove nepredviđeno dugog lečenja. Činim sve što je u mojoj moći da im materijalno pomognem i maštam o danu kada će se Sergej potpuno oporavljen vratiti u Beograd - priča Nina Ljiljak, pogleda uprtog u daljinu kao da vidi razigranog dečaka koji joj raširenih ručica i najradosnijeg osmeha trči u zagrljaj.

Objašnjava nam ova žena u čijem srcu ima mesta samo za ljubav ko je sve pomogao da se za Sergeja Milićevića prikupi 500 australijskih dolara.

- Svuda pričam o Sergeju, tako da su mnogi i ranije davali priloge, slali lično ili poveravali meni. Ovoga puta Boža Stojanac mi je doneo 200 dolara u ime dve donatorke iz Melburna, naglasivši da obe žele da ostanu anonimne. U prodavnici Dana delikates u Hamtom parku postavili smo humanitarnu kasicu. Prikupljeno je 100 dolara. Moj stariji sin, 19-godišnji Dimitri rekao je da mojim 100 dolara pridružuje svojih 100.

Deda Iva preuzeo donaciju   Nina Ljiljak i Sergej Milićević mimiošli su se u Beogradu za dan ili dva. Bolesni mališan sa roditeljima je proveo desetak dana u svom domu, koliko je trajala pauza, koja se povremeno pravi između hemioterapija. Boravak u porodičnom okruženju dao mu je dodatnu snagu, a roditeljima nadu. Donaciju je, po njihovim povratku u Tursku preuzeo u našem Dopisništvu Iva Jelenković, deda malog Sergeja zahvalivši se Nini Ljiljak na novčanoj pomoći, ali i moralnoj podršci. I majka Jasna javila se iz Istanbula. Lečenje njenog mlađeg sina se nastavlja po predviđenom protokolu, uz povremene komplikacije, redovne kod tako teških bolesnika. Sergej uspeva uspešno da ih prebrodi, raste i razvija se u vedrog, nestašnog i radoznalog dečaka. Tri godine borbe   HVALA TETA NINI: Uroš Karapandžić Tri godine traje borba Jelene i Dejana Karapandžića da svog jedinca osposobe za život bez tuđe nege i pomoći. Sve nade uložili su u transplantaciju matičnih ćelija. Treća, zakazana u martu, morala je da bude odložena jer je od potrebnih 10.000 evra, humanitarnom akcijom prikupljeno 2.400 evra. - Naša dobra Nina Ljiljak! Javila nam je da dolazi u Srbiju, ali ne i da donosi 100 dolara za Uroša. To je novac nade da će se potrebna suma prikupiti do juna i da ćemo moći Uroša da odvedemo u Beč, bez posledica zbog pomeranja terapije. Najveća želja mi je, naravno, da sina vidim na nogama, a odmah za njom da Ninu ugostim. Niko nije više od nje pokazao interesovanja za Uroša, niti razumevanja za naše probleme - rekla je Jelena Karapandžić.   Sinu majke heroja   U Prijedor su već poslati 100 dolara i poklon paket namenjen Nikoli Dunoviću. - Koliko je teško odrastati bez roditelja zna moje srce. Otuda potreba da pomognem svakom nesrećnom detetu, ali i moje poštovanje roditelja za nesebičnost i požrtvovanost. Jelena Trikić je išla tako daleko da je odbila da pije citostatike kako ne bi bebi u svojoj utrobi naškodila. Njoj se divim, ocu Goranu želim da mu sin bude zdrav, ali i snažan i odlučan kakva mu je majka bila - rekla je Nina Ljiljak.

Izgovarajući ove poslednje reči, oči Nine Ljiljak zablistaše ponosom. Sin kreće njenim stopama, iako je, za razliku od nje i mališana kojima pomaže, odrastao u pravom carstvu detinjstva. Ona, domsko dete, nastojala je da sinovima pruži sve za čim je ona čeznula. Pa, ipak, Dimitri ima potrebu da pomogne nemoćnima ne čekajući da mu neko pomoć zatraži. Naš narod bi rekao: Kakva majka, takav sin. Po 100 dolara ova dobrotvorka donela je za još dva dečaka, nesrećna na dva potpuno različita načina.

Malom Urošu Karapandžiću poželela je da što pre ode u Beč na transplantaciju matičnih ćelija, da stane na svoje noge i s roditeljima obiđe sva mesta u Pećincima gde su se ljudi okupljali i novac za njegovo lečenje skupljali.

A Nikoli Dunoviću, petomesečnoj bebi, poželela je da do kraja života odlazi kod lekara samo radi vakcina i preventivnih pregleda kako bi mu majka Jelena, koja je preminula od tumoru na mozgu nedugo pošto ga je zdarvog rodila, mirno počivala.