Njena reč zlata vredi

O godišnjem odmoru Rade Talo iz Sidneja, pretvorenom u humanitarnu misiju zemljacima u zavičaju, pisali smo na samom kraju prošlog leta. Iako u Australiji živi dugih 45 godina, njeni koreni ostali su duboko usađeni u rodnoj Pridvorici kod Bojnika, gde je došla da odmori dušu i nahrani oči zelenim poljima i bistrim potocima koji bude uspomene na odrastanje, dečje nestašluke, familija kojih je, nažalost, u selu sve manje.

Prošlog leta u Pridvorici: Milutin Mitrović i Rada Talo

U stalnoj vezi sa zemljacima, znala je da je i u njenom selu sve manje mladih, a sve više starih, iznemoglih i bolesnih. Zato je najveći deo njenog prtljaga zauzela pomoć koju im je ponela i podelila. Pred povratak u Sidnej, gde je čekaju porodične i poslovne obaveze, jer iz privatnog biznisa čovek se nikada potpuno ne povlači, Rada Talo rekla je reporterima "Vesti" da odlazi iz zavičaja srca punog bola i brige za budućnost svog naroda više nego ikada.

Posebno je bila ganuta životom svog nekadašnjeg komšije, Milutina Mitrovića iz Pridvorice. Zna da je odrastao u bedi, a naša čitateljka se pita zašto je sudbina tom običnom malom čoveku, koji nikom ništa loše nije uradio, namenila starost još težu od detinjstva. Za razliku od siromašne dece, koja bar imaju nadu da će sreća i njima otvoriti vrata, starci poput Milutina, čak ni tu utehu nemaju.

Milutinu, čije je zdravlje narušeno, žena je umrla pa muku nema s kim ni da podeli. Započeli su kućicu, ali je nikada nisu završili. Zub vremena nagrdio je i ono što su Mitrovići svojim znojem i sa svojih deset prstiju uspeli da sagrade pa je Rado Talo, bez dvoumljenja izjavila da nikada u bedniju kuću nije kročila.

Ništa manje nije bila potresena ni saznanjem da sa Milutinom u tom ruševnom kućerku živi sin, koji je završio fakultet, ali da za njega posla nema. Koliko li su puta roditelji ostali gladni da bi sinu bar nešto novca poslali i čega se sve taj mladi čovek morao da odrekne da bi do diplome došao, verujući da je ona ulaznica u život dostojan čoveka?
Prošlo je od tada pet meseci, a koliko su slike o zlosrećnom životu Mitrovića ostale u dubokom sećanju njihovoj zemljakinji, govori prilog od 700 australijskih dolara, poslat preko Redakcije "Vesti".

"Ovo je novac za Milutina Mitrovića, selo Pridvorica kod Bojnika, kome je pomoć neophodna za lečenje", piše Rada Talo, a u nastavku izražava želju da njen bivši komšija napravi kupatilo. Star je i bolestan da donosi vodu sa bunara i nije zaslužio da se do kraja života u koritu kupa.
Milutin Mitrović, kao i stotine hiljada ljudi u Srbiji živi ispod civilizacijskog minimuma. Šansu da se podignu sa dna života dobijaju samo oni koji imaju svoju Radu Tale da im pruži ruku i povuče napred.