Siguran oslonac u teškim danima
Dejanu Miloševiću, 38-godišnjaku obolelom od vijetnamskog sindroma i njegovoj majci Vesni, stigla je redovna mesečna donacija od 40 evra koju im šalje anonimni donator iz Nemačke. Ovoj skromnoj porodici, koja najviše novca troši na lekove, svaka pomoć je dobrodošla.
- Taman stigne da pokrijemo potrebe za lekovima, a što ostane za hranu. Hvala našem dobrotvoru, uvek nas obraduje - navodi Vesna.
Misli i na deda RankaRedovna mesečna donacija od 40 evra stigla je i za starinu Ranka Majstorovića iz Omarske, koji živi sa unukom i ćerkom. Skromna penzija jedva da pokriva elementarne životne troškove, pa kada stigne dar iz Nemačke svi se obraduju, blagosiljajući dobrotvora koji im već dugo pomaže kao da im je najbliži rod.
|
Do zgrade u naselju Čerenac, na obodu Vranja, nakon kiše koja je padala ovih dana od blata ne može da se priđe. Vesna i Dejan izlaze u grad samo kad moraju. Vesna, ako je pozovu na rad u propalu firmu Jumko, Dejan da ode do apoteke i malo se prošeta, da udahne svežeg vazduha.
- Zovu me povremeno i odlazim da radim u kuhinji. Uzalud, kad plate kasne i po više meseci, a iznose tek 100 evra. Kada bi bile redovne ne bismo strahovali da li ćemo imati da jedemo ili ne. Snalazimo se, što bi rekli ljudi "od ničega zgotovim nešto", te smo siti i zadovoljni - ističe Vesna.
Dejan danju čita knjige tako što primakne stolicu kraj prozora gde je dnevna svetlost najjača. U zgradi u koju su se pre desetak godina nelegalno uselili nema struje i vode. Pored knjiga, Dejan najviše voli da provodi vreme uz televizor i emisije poput Sveta životinja i Nacionalne geografije.
POZIV DONATORIMA
|
- Televizor gledamo uz pomoć agregata, a za to je potrebno gorivo koje je veoma skupo. Kupujemo ga, ali tek toliko da bismo mogli uveče da gledamo program barem dva sata. Teška su vremena, kriza je svuda. Najvažnije nam je da imamo za lekove. Strepim za majčino zdravlje, veoma je opterećena i zabrinuta za budućnost - priča Dejan kojem najteže pada usamljenost.
Gosti u njihov dom retko navraćaju, drugovi su ga pomalo zaboravili, obuzeti svojim svakodnevnim brigama. Razume to ovaj mladi čovek, nikome ništa ne prebacuje.
Do penzije Vesni nedostaju još dve godine godine, socijalnog programa nema, a iz dana u dan sve se teže živi. Zato je porodica Milošević beskrajno zahvalna dobrotvoru iz Nemačke koji ih se svakog meseca seti i čija donacija je jedini siguran prihod u njihovoj kući.
