Dani radosti, mira i ljubavi

Kada je Ilija Veselinović iz Kanbere, naš verni čitalac i učesnik u mnogim akcijama Humanitarnog mosta, izašao iz bolnice oporavljen, poželeo je da se Svevišnjem zahvali što mu je vratio zdravlje i omogućio da novogodišnje i božićne praznike proslavi u miru, radosti i veselju sa svojim najmilijim. Najbolji način da mu se oduži napisao je u pismu Redakciji "Vesti", bio je da omogući jednoj siromašnoj porodici sa mnogo dece iz otadžbine da u vreme praznovanja i njihova kuća odzvanja dečjom grajom, sto bude pun tradicionalnih specijaliteta i da ih božićno blagostanje prati cele godine.

Ispoštovani svi običaji: Majka Ljiljana sa decom

 

Od svoje penzije odvojio je 150 australijskih dolara, a istom sumom i sa istim željama pridružili su mu se njegovi tamošnji prijatelji Dragomir i Gordana Ivančević i Jovan i Ružica Palavestra sa porodicama.

Izbor je pao na trinaestočlanu porodicu Stanojković iz kosmetskog sela Sušice kod Štrpca. Uprkos nemaštini, skučenom stambenom prostoru i ograničenoj slobodi kretanja, sinovi i ćerke Ljiljane i Radovana rastu bezbrižnije nego deca u dobro stojećim porodicama i sigurnijim delovima sveta. Oni imaju ono što se novcem ne može kupiti. To je neizmerna i za njih svemoćna ljubav roditelja koja ih štiti od svih zala, a tu je i ništa manja ljubav koju mališani jedni drugima daruju.

- U našoj kući jedino se ljubav preliva kao voda iz prepune čaše. Imamo je i za sve ljude koji su nam pomogli ili im je samo kroz glavu prošla lepa misao dok su čitali ono što "Vesti" pišu o nama. Kada nam je stiglo 450 australijskih dolara, i Jovica moja desna ruka već tri godine, tačno od kad mi se suprug povredio i ostao nesposoban za fizičke poslove, sva deca su tapšala ručicama i pevala božićne pesmice.

- Čak i najmlađa Katarina, koja tek pokoju reč izgovara, uključila se u ovaj hor. Klicali su potom: "Volimo Božić Batu, ali mnogo, mnogo više deda Iliju i njegove prijatelje. Božić Bata zna svu decu, ovi ljudi samo nas i samo nas vole..." - priča ozarena majka Ljiljana koja je prošlog juna na svet donela blizance u sedmom mesecu trudnoće.

Jedna uživa u jelu, jedna u hranjenju: Katarina i Anđelija

 

Na opštu žalost ne samo roditelja nego i braće i sestara, a posebno 17-godišnjeg Jovice, preživela je samo Katarina i zato je ukućani čuvaju kao ikonu. I najveći deo donacija koji je stigao od njenog rođenja, troši se na nju, skupu hranu, jer je majci mleko presušilo dok je ona bila u inkubatoru, na prevoz taksijem do Kragujevca na jednomesečne kontrole kako bi na vreme bile otkrivene eventualne anomalije, svojstvene deci izašloj iz inkubatora, što je uslov da uspešno budu izlečene.

- Od ove donacije prvo smo odvojili za proslavu Božića. Badnjak je uneo Jovica u kuću u kojoj samo ptičjeg mleka nije bilo. Slavilo se tri dana, kako običaji nalažu. Ja sam već od jesenas počela da štedim pomalo, ali treba 13 usta nahraniti, tako da nam je donacija iz Australije došla, kako moja deca kažu, kao šlag na tortu. Svim srcem se nadam da su i Veselinovići, Ivančevići i Palavestre Božić proslavili u dobrom zdravlju i veselju - nastavlja majka Ljiljana koja se pobrinula da atmosferu verno dočara, kako bi deo nje, upotpunjen slikom pune trpeze oko koje su se ukućani okupili, stigla do donatora iz Australije.

Novinari Humanitarnog mosta, nažalost, nisu mogli da podele božićnu radost sa Stanojkovićima, ali iz priča majke Ljiljane, Jovice, Darka, Natalije, Anđelije, mogli su da osete svečarsku atmosferu u kojoj se slavio dan Hristova rođenja i radovalo što na sve četiri strane sveta mnoga srca kucaju za ove ljude kojima je novac samo sredstvo da prežive, a prave vrednosti ljubav i sloga u porodici i sa komšijama i, naravno, njihovo Kosovo na kome će se rađati i deca njihove dece i unuci njihovih unuka...