I mi imamo našeg Božić Batu

Ako bi Đorđa Čordaševića iz Toronta pitali kako sa toliko lakoće nosi 90 leta na svojim plećima, ovaj humanista bi odgovorio da je to zasluga genetike ili božja volja. Mi bi, međutim, rekli da ga bog čuva da bi što duže vidao rane obespravljenima i obeskućenima, pomagao lečenje bolesnima, oblačio gole i bose, omogućavao deci ukradenog detinjstva da dožive radost svakog praznika.

Zahvalni čoveku koji godinama misli na njih: Mali Kosovci u "Vestima"

 

Već deceniju i po, ovaj penzioner odriče se svoje penzije zarađene u otadžbini u korist štićenika Humanitarnog mosta, a povodom Božića poslao je za najmlađe i najranjivije 750 evra. Više od polovine ovog novca namenio je kupovini paketića za decu iz izbegličkih kampova u Beogradu i poželeo da im slatki darovi budu uručeni u prostorijama Dopisništva "Vesti", svetlim, prostranim, praznično ukrašenim, ni nalik memljivim sobičcima u predgrađima grada do kojih se stiže blatnjavim puteljcima, skrivenim od pogleda stanara lepih i udobnih višespratnica.

Đorđe Čordašević

Kako su želje čitalaca za nas zapovesti, to smo u ime starine iz daleke Kanade ugostili na Badnji dan 70 mališana. Došli su iz neosvetljene i neuređene Kaluđerice, tek malo urbanijih delova Mirijeva i Vidikovca, prošavši svečano ukrašenim ulicama velegrada, a kakav je to utisak ostavilo na njih videlo se po sjaju u očima i rumenilu rasutom po nasmejanim licima.

Istina, da bi sva ova mala pastorčad sudbine osetila blaženstvo dana kada slavimo Hristovo rođenje, ali i poneki deka i baka dobili paketić kojim će obradovati unučiće nedavno preseljene u iznajmljene stanove ili nedovršene kuće iz baraka u koje su iz porodilišta doneti, ovoga puta nismo otišli na Institut za majku i dete.

Odlučili smo da svih 500 evra utrošimo tako da se nijedna dečja suza, zbog uskraćenog slatkog paketića, ne bi pridružila reci gorkih suza njihovih roditelja, prognanih sa Kosova, baka i deka očajnih što će unucima za najveći hrišćanski praznik moći da daruju samo poljubac, poneki "srećnik" još i jabuku ili pomorandžu, šačicu suvih šljiva i oraha za koje su poslednjih meseci skupljali dinar po dinar, odvajajući od usta.

Kao kap vode na dlanu   Dobrotvor im ulepšao praznike: Porodica Stanojković Od 750 evra, Đorđe Čordašević namenio je po 75 evra dvema višečlanim porodicama sa Kosova. Jedna od njih su Stanojkovići iz Sušice kod Štrpca. Za razliku od male Katarine, njeni roditelji, braća i sestre sećaju se i prošlogodišnje božićne trpeze za kojom su se molili za dug život i dobro zdravlje svog dobrotvora. - Neka deda Đorđe u radosti i veselju dočeka stotu! Božić bi nam bio kao i svaki običan dan da ne beše njegove donacije. Sve pare što su bile u kući potrošene su na lečenje Katarine. Ona je nedonošče, jedva je preživela, pa je mi čuvamo kao kap vode na dlanu - rekao je uzbuđeno 17-godišnji Jovica, koji je na sebe preuzeo obaveze glave porodice od kada im je otac u postelji.

Za razliku od malenih bolesnika na Institutu za majku i dete, koje ovih dana obilazi Božić Bata, do izbegličke dece na periferiji grada, njegova kola puna zlata, kako se u pesmi peva, ne mogu da nađu puta.

U pravi čas Radost i u Zebincu: Porodica Savić   Novac je na vreme stigao i jedanaestočlanoj porodici Savić iz Zebinca kod Novog Brda da Božić proslavi kako nalažu običaji. Sudbina ove brojne porodice prošle godine posebno je potresla čitaoce "Vesti" jer su deca, da bi preživela, bila prinuđena da jedu golubove.

Sa Deda Mrazom stvari stoje nešto bolje, bar za školsku decu pa su ponešto slatkiša dobijenih od njega, ma koliko ih željni bili, čuvali do ovog velikog praznika. Svi oni znaju da deda Đorđe ne dozvoljava da praznik prođe bez poklona, ali, iako mali, već su doživeli toliko izneverenih obećanja da ni na ove paketiće sa sigurnošću nisu mogli da računaju.

- Nikada nismo sumnjali u deda Đorđa, ali hiljadu prepreka je na putu od Kanade do Beograda. On ih je i ove godine savladao i zato će ga Bog nagraditi dobrim zdravljem i snagom da nam i ovog leta dođe - rekla je Olga Sojković, koordinator kampa na Vidikovcu, izbegla pre 13 godina sa Kosova.

A deca? Kao opčinjeni, pogled nisu skidali sa jelke, u njihovim očima još veće nego što jeste jer u izbegličke sobice ne bi mogla da stane, u ukrasne kugle koje su samo na televiziji mogli da vide. Ogromne šarene kese razbuktavale su maštu tih malih životnih gubitnika i kao da su želeli da vreme stane niko od njih nije potrčao da ih zgrabi i otvori. Delovali su kao da su se našli u zemlji čuda i pravi podvig bio je izvući od njih bar nekoliko rečenica...

- Kako je ovde lepo, kuglice, svetiljke, lampioni, slatkiši - divila se 10-godišnja Anđela Nedeljković, koja je novogodišnju noć provela u izbegličkom kampu u Mirijevu, u potpunom mraku, jer se baš tog dana zapalila trafo-stanica.
Mrak nije smetao 11-mesečnoj Nikolini Terzić i petomesečnoj Katarini Memarević, našoj najmlađoj gošći, jer su male i uglavnom spavaju, ali su u "Vestima" iskreno uživale među brojnom decom i spremno pozirale našim fotoreporterima. Očekujemo ih već sledeće godine u ovo vreme, na istom mestu.
 

Dve bolne sudbine Anđela Trišić Po 50 evra dobile su i dve devojčice sa kojima se priroda surovo poigrala. Četvorogodišnja Anđela Trišić iz Magnojevića kod Bijeljine, rodnog mesta Đorđa Čordaševića, od Uskrsa je u komi. Ovo je treći novčani prilog koji joj šalje zemljak čije ime do nje ne dopire, a koji se nada da će se nastavkom lečenja u Nemačkoj Anđela vratiti svim čulima u stvarni svet iz sna u koji je samo bog zna zašto utonula. Čini se i da jedino Svevišnji zna zašto je osmogodišnja Jelena Pavlović iz Ostre kod Čačka rođena bez obe ruke. Prilog Đorđa Čordaševića znak je njegove vere da će i za nju moći da izrade proteze kako bi lakše išla kroz život sa hendikepom koji joj je sudbina namenila.