Svaki dolar u nove temelje
Porodica Stanojević, Dobrivoje (69), njegova supruga Velica (74), ćerka Danijela (34) i unuci Miljana (17), Bojan (16), Miloš (10) i Strahinja (6), iz planinskog sela Nova Brezovica kod Vranja, kojima je kuća izgorela 22. jula i za petnaestak minuta ostalo samo zgarište i jedan nagoreli zid, dobila je ovih dana najveću pomoć do sada - 1.000 australijiskih dolara, deo donacije prikupljene na dobrotvornoj večeri Zeničana iz Melburna.
Prepušteni obećanjima lokalne vlasti, a potom prevareni, ostali su zbijeni jedno pored drugog u vojničkom šatoru, koji im je poklonila Vojska Srbije i veliki humanista, brigardni general Milosav Simović, u odeći dobijenoj od zemljaka iz dijaspore.
Njihov zaseok, Gajevu dolinu, već danima okiva izmaglica, a u noćnim satima i sipljiva zimska kiša, koja se uvlači u kosti. Uslovi za život su nemogući, ali ove uboge ljude niko nema da pogleda.
Tuga i brigaSamohrana majka Danijela ne skriva tugu, nemoć i očaj zbog oca Dobrivoja i majke Velice. |
Od dobrotvora iz inostranstva dobili su do sada novčanu pomoć od oko 1.300 evra. Zahvalni su do neba, tim pre što je to jedina pomoć od kako ih je snašla tragedija, a koja nije prethodno obećavana.
- Deo od te sume, oko 400 evra, upotrebili smo za obnovu stare pomoćne kućice, sa jednim malim odeljenjem i hodnikom. Ona je pretila da padne, ali uz pomoć rođaka kupili smo žicu i učvrstili je malterom kako bi otac i majka mogli da prezime. Bojimo se velikih snegova, mogli bi da je uruše. Sve je od ćerpiča, više od 100 godina staro. Ostaje nam samo da se nadamo da će da ostane čitava, barem do proleća - počinje priču Danijela.
Deo novca utrošili su u obnovu podruma izgorele kuće.
- Stavili smo betonsku ploču i vrata iskovali od dasaka. Imaćemo gde da čuvamo krompir, koji je dobro rodio i služi nam za hranu i prodaju. Ostali novac čuvamo, čekamo da se iz opštine smiluju i krenu svojom mehanizacijom. Obećali su da će da rade temelje, a mi ćemo svih ovih 1.000 dolara da uložimo u početak izgradnje kuće. Bili bismo srećni da samo jedno odeljenje osposobimo za zimu, da ima odžak, da je toplo, da imam gde da dođemo deca i ja i pomognemo roditeljima seoskim poslovima, od kojih svi živimo - ističe Danijela.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Ona je sa decom prešla u Vranje, gde žive kao podstanari. Danijela radi kod privatnika za 150 evra.
Starci ne mogu da odu iz sela, od kuće, tu je stoka u štali, imaju krave, svinje, koze, kokoške. Kad toga ne bi bilo, ni Danijela ni deca u Vranju ne bi imali od čega da žive.
Uništena selaDanijela naglašava da odnos opštinske vlasti prema njenim roditeljima pokazuje odnos države prema selu, zlatnom rudniku koji je mogao da hrani celu Srbiju: |
- Moram sa decom svakog vikenda da budem u selu. Radimo od ranog jutra do kasne večeri kako bismo imali šta da ponesemo za jelo u Vranje. Tako izdržavamo od ponedeljka do petka - priča Danijela, koja je zbog školovanja dece odlučila da dođe u grad.
- Radimo sve poljoprivredne poslove. Deca prednjače, iako Strahinja ima samo šest godina i ide u vrtić, najvredniji je. Često me pita kad dođe kući iz vrtića: "Mama, zašto deca stalno gledaju u moje ruke i smeju se mojim prstima?" Šta da mu kažem, kad su mu prstići modri i već kvrgavi od vađenja krompira, hranjenja i čuvanja stoke - navodi Danijela.
Ostavljamo ovu porodicu, čije su muke zaista velike da se snalazi kao zna i ume. Zahvaljući čitaocima "Vesti" krenuli su a mrtve take i razmišljaju kako da prežive zimu a da se ne smrznu.
