Dobri ljudi jači od loših vremena

Dejanu Miloševiću iz naselja Ćerenac kod Vranja stigla je redovna mesečna donacija od 40 evra koju mu svakog meseca šalje donator iz Nemačke koji želi da ostane anoniman. Kao i uvek, novac je stigao u pravi čas jer ovaj bivši ratnik, oboleo od Vijetnamskog sindroma i suočen sa upalom zglobova obe noge, živi u veoma teškim uslovima.

Bolest i siromaštvo: Dejan i Vesna Milošević

 

Od maja je zbog nesnosnih bolova samo jednom izašao u grad. Do centra grada ima gotovo tri kilomertra. Dejanu je svakodnevna šetnja, zbog prirode njegove bolesti, bila jedna sigurna vrsta terapije.

- Izašao sam jednom, stigao nekako do centra i seo na klupu. Odmah sam zvao majku da dođe po mene, jer nisam mogao ni korak više. Vratili smo se taksijem do polovine puta, toliko smo imali para, a onda polako, ruku pod ruku, peške - priča Dejan dok leži u krevetu obuzet sumornim mislima i sećanjima na rat i stradanja.

Majka Vesna o svojim bolestima i ne priča. Brine kako da prežive.

- U stanju sam da sve izdržim zbog Dejana. Njegov oporavak je dug, tako kažu lekari, terapije su uglavnom vitaminske. Ovog leta, na razne vitamine i minerale potrošila sam ušteđevinu od 250 evra. Ode novac koji smo ostavili za kupovinu drva za zimu. Šta ćemo sad, ne znamo. Crne misli nam se roje po glavi, nikako da se oporavimo i krenemo napred - kaže Vesna, koja u "Jumku" platu nije primila mesecima.
 

Do penzije ima još nepune dve godine, ali šta će do tada? U Vranju je sve stalo i Miloševići sa strahom iščekuju svaki novi dan. Nemaju ni za goli život, a kamoli neko zadovoljstvo.

Ovog leta nisu mogli da odu kod prijatelja u jedno selo pored Struge u Makedoniji, ali ne samo zbog Dejanove bolesti. Sa setom dozivaju u sećanje one dane kada im to nije bilo tako nedostupno. Već dugo u njihovom skromnom domu priča se samo o brigama i problemima. Vesna kroz suze, ispraćajući nas, govori:

- I da je zdrav kako bismo bez novca. Opet dođoše preteška vremena. Veoma smo zahvalni našem dobrotvoru koji nas ne zaboravlja i čija pomoć nam je dragocena.

A naš plemeniti čitalac nastavlja od srca da pomaže ljudima u nevolji ne želeći da mu se pominje ime. Sve što želi je da pomoć stigne do onih kojima je neophodna i bar malo im olakša tegobni život. A ima li većeg zadovoljstva za pravog dobrotvora?