Telo puno šrafova, srce puno dobrote

Postoje čitaoci "Vesti" koji su zajedno sa novinarima gradili Humanitarni most, od prvog dana nesebično pomažući unesrećenim zemljacima i već gotovo dve decenije njihovo ime je prepoznatljivo svima koji prate akcije našeg lista. Među njima je i Ljubina Vujaklija, penzionerka iz Berlina, rodom iz Prkosave.

Nezaustavljiva: Ljubina Vujaklija

 

I već smo se pitali šta se dešava sa našom stalnom donatorkom, dugo je nije bilo, kad se ovih dana pojavila u beogradskom Dopisništvu "Vesti". Na štakama! Zapravo, jednom rukom se oslanjala na štaku, a u drugoj je držala punu kesu lekova i pomagala ljudima u nevolji.

Bilo je tu, uz medikamente za astmatičare i pet aparata za merenje nivoa šećera u krvi. Neuništiva Ljubina!

- Dugo me nije bilo. Krajem prošle godine imala sam tešku saobraćajnu nesreću. Jedva sam živu glavu izvukla. Taj dolazak u zavičaj skupo me je koštao. Bila sam sva polomljena, lekari su skoro digli ruke od mene, ali ja se nisam dala. Znala sam da ima još mnogo toga što moram da uradim na ovom svetu. I evo me ponovo među vama. Istina, ni sama ne znam koliko je u meni šrafova, ali hodam i to je najvažnije - rekla je u svom prepoznatljivom duhovitom tonu Ljubina Vujaklija.

Ležeći u bolesničkoj postelji, naša čitateljka imala je priliku da se uveri kakvi su uslovi lečenja u Srbiji i da iz bolnice ponese niz neprijatnih utisaka, poput neimaštine, nestašice lekova, neljubaznosti pojedinih ljudi u belim mantilina. Ali, bilo je i onih drugih koji vraćaju veru i nadu u čovekoljublje. To je Ljubinu samo još više učvrstilo u želji da i dalje pomaže kako bolesnim ljudima, tako i zdravstvenim ustanovama, jer, uvek je bilo i biće i ovakvih i onakvih ljudi.

- Neko vreme lečila sam se i u jednoj bolnici u Nemačkoj, tamo je sve drugačije, bogatije društvo ima i više mogućnosti. Valjda će i u mojoj zemlji pacijenti imati dostojanstven tretman i sve lekove koji su im potrebni. Dok se to ne desi, neka svako od nas pomogne prema svojim mogućnostima - kaže Ljubina kojoj u humanitarnom radu pomažu suprug Miloš, te ćerka Snežana i zet Đuro Plavšić.

Naravno, stasali su i unuci, pa Ljubina veruje da će i oni nastaviti tradiciju bavljenja humanitarnim radom.

Aparate za merenje niovoa šećera u krvi i lekove u najskorije vreme uručićemo onima koji sami nemaju mogućnosti da dođu do njih, a naša verna čitateljka će o tome saznati sa stranica našeg lista, jer nijedan dan u njenom domu u Berlinu ne prolazi bez "Vesti".