Kad otvori oči, strepi od tame

Ovih dana 25-godišnja Nadica Jelić iz Kumana kod Zrenjanina ima problem manje. Zahvaljujući donacijama plemenitih čitalaca "Vesti", prikupljeno je oko 600 evra za laserske elektrostimulacije koje bi trebalo da spreče ubrzani gubitak vida od čega ova poluslepa devojka već dugo strepi.

Na njenu adresu stigla je nedavno i donacija od 100 australijskih dolara koju joj je poslala Vera Nešković iz Australije. I ovoj plemenitoj čitateljki našeg lista Nadica se najtoplije zahvaljuje na pomoći da se izbori sa svetom tame koji joj preti od najranijeg detnjstva.

Savladala prvu prepreku: Nadica Jelić sa majkom

 

- Ove nedelje zakazaću pregled u Novom Sadu, a potom ću krenuti na terapiju. Teško je opisati koliko sam srećna. Kad sam se obratila "Vestima" za pomoć, nisam gajila mnogo nade da ću doći do novca potrebnog za lečenje. Znam, vremena su teška, ljudi se i u belom svetu bore da prežive, mnogo je bolesnih kojima treba pomoći. A, ipak, bila mi je to poslednja šansa. Danima se nisam odvajala od telefona, čekala sam, priželjkivala. I dobri ljudi me nisu izneverili - kaže Nadica Jelić koja sada ima dovoljno novca za dve serije elektrostimulacija.
 

Ovo, ipak, nije kraj njene borbe za vid. Problemi sa kataraktom su sve izraženiji i samo operacija bi mogla da pomogne, a ona u nekoj od privatnih klinika košta oko 2.400 evra. Ako se odluči za intervenciju u državnoj bolnici, biće osuđena na dugogodišnje čekanje, što u njenom slučaju može da bude kobno. Terapije koje bi Nadica trebalo uskoro da započne i realizuju imaju cilj da se dioptrija od minus 23 zadrži u postojećim okvirima do operacije.

Kada je sa 10 godina prvi put operisana u Rusiji nije ni slutila koliko će njena borba za vid biti duga, trnovita i neizvesna. Nekoliko godina kasnije ponovo su se lekari u Rusiji borili da joj spase vid, a Nadica se ponadala da se njenim mukama nazire kraj. Sada je čeka i treća operacija. Jedina prepreka je novac.

- Sve lošije vidim, teško mi je da uobličim sliku, razlikujem likove. Svakog jutra kad se probudim, kad oči otvorim, strepim od tame. Trudim se da živim normalno, pomažem u kući koliko je to moguće, šetam sa drugaricama, ali se ne odvajam od teških, debelih naočara. Eh, kada bi sve ovo postalo samo ružna prošlost - uzdiše Nadica, sanjareći da će jednom ipak steći zvanje fizioterpeuta i da će zauvek zaboraviti one ružne trenutke kada je zbog siromaštva i bolesti morala da odustane od školovanja.

Njeni snovi možda i nisu tako nerealni. Da učini prvi korak pomogli su joj čitaoci "Vesti", za drugi korak potrebno je nešto više novca, ali za dobre ljude ni to nije nemoguće. Pozivamo vas da pomognete ovoj devojci da preskoči još jednu prepreku, da ode na operaciju katarakte i da se izbori za svoju budućnost.