Sinove je izgubila, ali je ljubav sačuvala

I malo je puno, kada želimo da iskažemo pažnju ljudima koji su tokom poslednjeg rata u Bosni dali ono najvrednije - svoju decu.

"Oltar za molitvu": Puk. Milenko Avramović, majka Mileva, sin Zoran sa decom

Za 76-godišnju Milevu Lazarević, koja živi na vrhu Vlasenice, u delu simbolično nazvanom Boračko naselje, takva pomoć je izmamila suze jer je saznala da nije zaboravljena njena žrtva - tokom rata stradala su joj trojica sinova.

Da podsetimo, priču o hrabroj Milevi prvi je publikovao nekadašnji visoki oficir Vojske RS, pukovnik Milenko Avramović u romanu "Majka" koja govori o četiri žene koje su izgubile ukupno 12 sinova. Knjiga se našla i u Knjižari "Vesti", a ova priča je među prvima ganula naše zemljake iz Karlsruea, posebno što je Mileva jedina od majki koja je živa.

Porodica na sahrani, lopovi u kući

Kada se rat završio i kada su Lazarevići pomislili da će sve krenuti normalnim tokom, 1997. godine se, zbog prevelike tuge za suprugom i braćom, u 40-oj godini života ubila kćerka Milka.
Njen brat Zoran, jedina preostala muška glava u kući, bio je zadužen da organizuje dostojan ispraćaj. Kada se vratio sa sahrane, shvatio je da su mu lopovi ukrali kosilicu vrednu 2.000 evra.
- Kosilicu sam uzeo na kredit, tako da sam sledećih godinu dana isplaćivao rate. I dalje me boli što je neko iskoristio našu patnju za krađu - veli Zoran Lazarević.

Životom bi branila RS

Mileva Lazarević je tokom rata imala priliku da govori pred grupom generala Vojske Republike Srpske na čelu sa generalom Ratkom Mladićem. I dalje pamti šta im je tada rekla:
"Moji sinovi nisu izginuli, oni su zajedno sa vama. Ostala sam sa još jednim sinom, ali Republika Srpska je svetinja i ako treba još da je svetimo i da je branimo, sa njim ću krenuti da poginemo za ovu Republiku."

U dogovoru sa Tihomirom Živkovićem i tamošnjim sveštenikom Aleksandrom Škorićem, odmah su prikupili 350 evra.

Zaposleni u "Vestima" su zatim prikupili dovoljno garderobe, pa je naša ekipa prošle nedelje, zajedno sa pukovnikom Milenkom Avramovićem, posetila ovu hrabru staricu i uručila darove.

- Draga deco moja! Sinove sam izgubila, ali ljubav i odanost prema svom narodu nisam. Zahvalna sam svima na ovoj pažnji - u suzama je prihvatila darove ova hrabra žena koju život nije mazio.

Sa suprugom Vladom živela je u selu Šadići, udaljenom 20 kilometara od Vlasenice. Ovo selo je poprište najmonstruoznijih zločina nad Srbima za koje do danas niko nije odgovarao. A deca su joj poginula u odbrani sela.

Danas, od ukupno sedmoro dece koje je rodila, ostalo joj je samo dvoje. Kćerka Mitra Mišić živi sa svojom porodicom u Vlasenici, a o Milevi brine jedini preostali sin Zoran, koji sada ima 36 godina.

- Prvo dete, kćerku Božanu sam izgubila samo mesec dana posle porođaja. Ceo život smo se Vlado i ja patili jer je ovo siromašan kraj i mi smo se snalazili kako smo znali i umeli. Radili smo od jutra do mraka da othranimo i izvedemo na pravi put našu decu - počinje svoju stravičnu ispovest majka Mileva.

Garsonjera u kojoj živi je preuređena u svojevrstan oltar za molitvu mrtvima. Pored kreveta, na radnom stolu poređane su uveličane fotografije nastradalog supruga, trojice sinova i kćerke koja je 2007. godine izvršila samoubistvo.

Mileva sa svojim mužem i decom obično pred spavanje započne priču, kao da su živi. Onda se rasplače i tako dočekuje zore...

Pošta poginulima: Zoran Lazarević

- Pred sam početak rata, decembra 1991. godine otrovan je moj suprug Vlado. Nikada nismo saznali od čega, ali sumnjamo da je otrovan u prodavnici koju je držao jedan musliman. Svenuo je kao biljka, za 10 dana. Nisam ga ni oplakala, a osvanuo je rat i ubrzo je naše selo, Šadići popaljeno, a mi izbegli u Vlasenicu. Muške glave su odlučile da i ta zgarišta brane svojim životima tako da su stalno bili na položajima. U jednom napadu muslimana, 17. decembra 1992. godine poginuo je moj prvi sin, Boro. Imao je 31 godinu i troje dece, a preko ženine porodice je mogao da otputuje u Francusku, i da ne oseti rat... Ali, nije želeo da ostavi svoje komšije. Na Meterezima, iznad Šadića ga je smrt stigla. Najmlađem bratu Zoranu je izdahnuo na rukama ... - seća se svega ova žena na čijem srcu je rana do rane.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Ostali Milevini sinovi, 29-godišnji Savo, 26-godišnji Stanko i Zoran koji je tada imao samo 16 godina, nastavili su da brane svoja ognjišta.

- Pre nego što će mi poginuti sinovi Savo i Stanko, kćerki Milki Vuković je 21. oktobra 1992. godine poginuo suprug. Nismo ga pošteno ni oplakali, a onda su, vraćajući se sa smene sa brda Grbić, iz zasede, ubijeni moji sinovi Savo i Stanko. U toj zasedi je još 13 ljudi stradalo, a kada su ih dovezli traktorom ja sam se onesvestila. Tuga me je s nogu oborila... - priča sa suzama Mileva.

Ova hrabra starica odoleva životnim patnjama kako zna i ume. Ne čuje dobro, pa joj je sin Zoran pre nekoliko meseci kupio slušni aparat u Zvorniku koji je platio 325 evra. Međutim, da li zbog lošeg kvaliteta aparata ili činjenice da bi morala da nosi i drugi, Mileva i dalje ne čuje najbolje.

- Možda je problem do aparata, a možda bi trebalo da se uzme drugi, za levo uho. Najmanji je problem da u Zvorniku napravimo umetak za uho, ali, nažalost, novca za taj drugi aparat nemamo - kaže Zoran, koji bi sve učinio da majci starost olakša.
Nažalost, želje su jedno, a mogućnosti drugo.

Priključci za traktor i grtalica

Zoran Lazarević kaže da sa majkom često odlazi u Šadiće, ali da imaju veliki problem kada je zima jer raonik za sneg koji je napravio ipak ne može da zameni onaj originalni.
- Iznova i iznova ga varim i krpim jer novca da kupim novi nemam. A zimi je bez tog raonika nemoguće doći do sela pa bih ga ja koristio i da pomažem zavejanim komšijama. Čak bi mi značilo, ako neko ima ispravan, a polovan da ga prikačim.
Zoran dodaje i da ima problem oko nabavke priključaka za traktor.
- Predsednik RS Milorad Dodik mi je poklonio traktor, ali neko iz njegovog okruženja nije znao da je traktor bez priključaka skoro beskoristan, pa razmišljam da ga vratim - veli Zoran.