Iz Beča u Topusko samo zbog Marka
Nepredvidivi su putevi Gospodnji, kao i ljudske veze i sudbine. Uverili smo se u to nedavno, u kući Ane i Dejana, petogodišnjeg Marka, obolelog od cerebralne paralize, 13-godišnje Dejane i sedmogodišnje Sare, koje su posetili nesvakidašnji gosti. Njihovi prezimenjaci, Pajo i Slađana Vorkapić, sa ćerkicom Mariolom došli su iz Beča, da ih obiđu, podrže i pomognu, uoči Markove teške operacije kičme i kuka, u ponedeljak, 30. aprila, u zagrebačkoj Dječjoj bolnici.
Domaćini su bili zatečeni i preplavljeni emocijama. Već odavno navikli na ravnodušnost i bezosećajnost okoline, nenadano su upoznali ljude koje je dirnula njihova nevolja toliko da su čak iz Austrije došli u Hrvatsku samo da njih vide.
- Ostaćemo - priča uzbuđeno majka Ana - večito zahvalni "Vestima" koje su nas povezale sa ljudima kakve do sada nismo susretali i poznavali. Zovu nas, hrabre i šalju pomoć iz Francuske, Nemačke, Australije, Kanade, ali da nas još i posete, kao naši Vorkapići iz Beča, tome se nismo ni u snu nadali!
Zatečen je i Dejan, pogotovo Pajinom pričom, da ih je na put podstakao otac Stevan, pasionirani čitalac "Vesti", u kojima je i pročitao sve o Markovoj i njihovim nevoljama. A taj stari Kordunaš drži se još one narodne da "krv nije voda". Davno je otišao u svet, ali svoje Vorkapiće nije zaboravio. A Paju i Slađanu nije ni morao ubeđivati. Došli su da pomognu i lično požele Marku, uoči operacije, mnogo sreće.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Tema je bilo na pretek između Vorkapića iz Topuskog i Vorkapića iz Beča. Pričalo se o svemu, jedni drugima osvežavali sećanje i tako došli do saznanja da su im očevi Stevan i Miloš bili prve komšije u selu, po kojem i nose prezime. Jedan na kućnom broju 112, a drugi na 111, a sinovi im nikada ranije nisu ni čuli jedan za drugog. Sada su ih, po vlastitim rečima, neraskidivo povezale "Vesti" i Marko, a i njihovo opustelo selo, u kojem će, kako su se dogovorili, obnoviti očevinu i produžiti stare komšijske veze.
Svedočiti takvom upoznavanju prvih komšija, koje je ratna stihija učinila neznancima, a ponovo ih spojila ljudska nevolja, sigurno je dar i privilegija, prvenstveno junaka te priče, prezimenjaka, Vorkapića, koji su otpočeli novo prijateljstvo na starim temeljima, a slučajne svedoke te nesvakidašnje sage obogatila svojom porukom: Dobra dela jednako obogaćuju one kojima sudbina nije naklonjena i, ako ne više, one koji tuđu nesreću mogu da ublaže.
Videlo se to na gostima iz Beča, koji u posetu nisu došli praznih ruku. Iako bez novca roditelji Marka ne bi mogli da ostave u bolnici na operaciji jer troškovi boravka ili obilaska sina prevazilaze njihova primanja, novčana pomoć, u vrednosti 300 evra, uručena je diskretno kao i pune kese u kojima su preovladavali slatkiši i igračke. Stoga smo ovaj deo ostavili za kraj današnje priče.
Hvala svima
U kratkom vremenu bilo je toliko dirljivih telefonskih razgovora da se majka Ana i otac Dejan osećaju potpuno zbunjeno. Zato ne čudi što suze nisu mogli da zaustave kad su se prezimenjaci pojavili na vratima i kada su od njih odlazili.
Kontakt adresa
Od traženih 1.000 evra za Marka Vorkapića prikupljeno je 700 evra. Roditelji će moći da budu uz sina dok je u bolnici u Zagrebu zašto im je, po njihovoj proceni, potrebno oko 500 evra, a ako dobiju još 300 moći će sina da odvedu na fizikalnu terapiju u neku od banja koja im bude predložena.
|
