Nova stranica u životu Ristića
Selo Žbevac u bujanovačkoj opštini 20-ak kilometara je udaljeno od Vranja. Probijamo se do kuće Ristića truckajući se po razlokanom zemljanom putu. Uzbrdicu savladavamo pešice i ulazimo u dvorište gde se odmah oseća siromaštvo Ivana Ristića, negove dečice, trogodišnjih blizanaca Matije i Milice i bolesnog oca Vlaste. Ali, kroz taj ustajali miris, probija se svežina, još nevidljiva i tek stigla iz daleka sveta.
Na verandi zapuštene kuće dočekuje nas starina Vlasta, koji ima muke sa srcem i astmom. Diše otežano, dok ostavlja korpu sa dečjim vešom. Oprao je unucima odeću i prostro na žicu. Iako je prohladno jutro u košulji je raskopčanoj, jer nema dugmeta.
- Dobro nam došli! Hvala svima što poslaše deci novac, odeću, obuću, slatkiše... Koliko se raduju da, evo, odmah mi pođu suze na oči - pozdravlja se i rukavom košulje briše krupne suze koje sakrivaju svu tegobu života ljudi koji su radili za dnevnice ne bi li se prehranili.
Kao u Zemlji čudaU sobi je neuredno, oseća se nedostatak ženske ruke. Na krevetima su stara pocepana ćebad, kao i nešto nalik na jorgane čije su krajeve načeli miševi, te zjape parčad sunđera. |
A, onda su i pravo na rad izgubili, zbog bolesti ili raznoraznih drugih okolnosti. Izlazi Ivan, srdačno nas pozdravlja i uvodi u jednu sobu gde svi borave i žive. Šporet gori, kuva se krompir u šerpi, u loncu iskuvavaju dečje stvari. Para i otežali mirisi ispunjavaju sobu. Matija i Milica se stide, ali nam pokazuju sandale i cipelice koji su dobili.
- Ne znam šta da kažem, ovo je za nas Amerika! Ovoliko stvarčica za decu odjednom... Pa do juče su nosili pocepano, evo još uvek su Matiji na nogama pocepane čarapice. Šta da radim, udarilo velika nemaština, a moram decu da čuvam, ostavila ih majka, ne mogu kod gazde u selo. To što dođe od socijalne pomoći bilo sve i nema više. A sada nam dobri ljudi poslaše novac, pakete, samo ptičjeg mleka nema. Ne mogu još da verujem, jer bio sam ubeđen da je stanje loše svuda i da niko nema toliko da odvoji za nekog kao što smo mi - govori Ivan.
Iznosi poluraspakovane torbe. Pokazuje prvo šta su dobili od anonimnog dobrotvora iz Nemačke. Prelepe patike, sandale za decu, dukserice i još mnogo odevnih predmeta. Dobili su i slatkiše koje su u slast pojeli.
- Hvala našem dobrotvoru, javio se pošto je stigao u Srbiju i posalo nam i 20.000 dinara. I to je 200 evra. Mnogo nas je obradovao jer su te pare, kao i pare Bobana Milenkovića iz Grčke, u iznosu od 50 evra, bile nešto što smo videli posle toliko godina. Ruke su nam se tresle od sreće i neverice da držimo stranu valutu i hiljadarke umesto kovanih novčanica i papirnih od 100 i 200 dinara - priča Ivan.
Lista dobrotvora iz CirihaStigao je i spisak ljudi koji su dali priloge za Ristiće. Tu su pored Slađane i Milana Sinđića: Milovan Aleksić, Saša Prokić, Svetlan Ostojić, Dragan Vujetić, Mirko Kocić, Jelena i Snežana Tejić, Dimitrije Đukić, Svetlana i Igor Arsenijević, Ivko Ćebić, Goran Sekulić, Dragana Kostić, Mira Kostić, Vesna Jovović, Dragan Kostić, Dragan Stević, Zoran Matić, Radiša Radovanović i Švajcarac Jujerg Helgel. Naravno i vozač autobusa iz Vranja Pera koji nije naplatio prevoz. |
Potom nam pokazuje pakete i novac koji su dobili iz Švajcarske. U paketima svega i svačega, najviše stvari za decu, a i po nešto za Ivana. Deda Vlasta grli dečicu i raduje se iako nema ni košulju da obuče. Ali, biće dana kad će i on nešto dobiti, obećali su dobrotvori.
Pakete i novčanu pomoć iz Švajcarske doneo im je Saša Stanković iz Vranja koji je bio kod prijatelja Sinđića i vratio se kući. Reporterima "Vesti" pričao je vidno uzbuđen onim što je video u Žbevcu, nebrigom države i njenih organa za zlatnu dečicu i mučenike Ivana i starinu Vlastu. Pričao je i o dobroti naših ljudi iz Ciriha.
- Milan i Slađana Sinđić nisu sedeli skrštenih ruku. Odmah su kontaktirali prijatelje i pozvali da zajedno pomognu Ristićima, a priču su stavili i na Fejsbuk. Tako su sakupili 550 evra. Odlučeno je da im uručim 330, a za ostalo kupim hranu, pa sam to i uradio, plativši brašno, zejtin, šećer, so, hemijske proizvode, hranu i slatkiše za decu, ukupno 24.000 dinara. Onoliko radosti, iznenađenja, pa i neverice i bojazni u isti mah nisam video do sada. Strašno, žive u nehumanim uslovima, ali se svom snagom bore da deci omoguće pristojno detinjstvo, ako tako nešto može da se kaže - priča Saša.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Radost u kući Ristića je velika, vratio se osmeh na umorna, izmučena lica. Pitaju da li bi mogli da kupe frižider, jer im se stari stalno kvari. Naravno da će da kupe, odgovaramo, novac je njihov. Njima sve fali, ali polako, kako kažu, šta Bog da. Od ljudi i ovo je mnogo.
- Prenesite pozdrav svima, neka ih Bog čuva i neka im da svako dobro. Puno im hvala, nije mala stvar da se neko na današnji dan seti ubogih sirotana, dece u ovoj zabiti - kaže Ivan.
Vlasta bode oči svojom košuljom bez kopči, u čarapama na betonu stoji kao neki stećak da podseća na tragičnu sudbinu mnogih porodica na jugu Srbije koje su tranzicija i divlji kapitalizam doveli do bede i očaja.
I hteli i uspeliIvan pokazuje pismo organizatora prikupljanja pomoći iz Ciriha, naših mladi ljudi velikog srca, Slađana i Milan Sinđić sa sinovima Kristijanom i Davidom. Oni pišu da su pročitali u "Vestima" o njihovoj sudbini, da ih je mnogo ganula, pa su rešili da pokrenu akciju među svojim prijateljima, uglavnom ljudima koji rade u Cirihu, a poreklom su iz Bajine Bašte, a završavaju rečenicom: "Ovo što smo poslali neće rešiti vaše probleme, ali će bar malo pomoći". |
