Korpa puna pomorandži i banana

Lazar Simonović, miljenik dijaspore, napunio je dve godine i tri meseca i izgleda napredno i zdravo. Sneg i hladonoća vezali su njega i majku Ivanu za selo Moštanicu, 12 kilometara od Vranja, gde trenutno žive, a razlog da dođu u grad bila je redovna mesečna donacija anonimnog donatora iz Nemačke, vredna 40 evra.

NE PLAŠI SE ZIME: Ivana Simonović

- Kupili smo jesenas drva i u kući je toplo. Novac koji smo dobili utrošićemo za hranu, onu koju Lazar najviše voli, a to su voće i kolači. Iako jede sve voće, najdraže su mu banane i pomorandže, pa ćemo njih najviše i da kupimo - kaže Ivana.

Ona privremeno živi kod roditelja koji su se preselili iz Donjeg Neradovca jer se njihova rodna kuća našla na trasi budućeg autoputa, pa im je isplaćena i za taj novac kuljena druga u Moštanici.

- Ne odustajem od kupovine sopstvene kuće, da Lazar jednog dana ima krov nad glavom, ali moram da budem u blizini roditelja i brata Slađana koji mi mnogo pomaže oko Lazara. U Moštanici imam i rođaka s majčine strane, pa i na njih mogu da se oslonim. Na proleće ću voditi dete na kontrolu u Niš, gde prate njegov razvoj jer nakon rođenja nije bilo bolesti od koje nije bolovao. Sada je dobro zahvaljujući pomoći čitalaca "Vesti". Nema povišen očni pritisak. Još ne govori, samo zna neke osnovne reči - kaže pomalo zabrinuto Ivana.

U dogovoru sa vaspitačicom, koja radi u obdaništu u Moštanici, počela je da vodi Lazara da se druži sa decom, kako bi što pre progovorio.
 

- Iako je selo blizu Morave - odumire. Obdanište, pored Lazara, pohađaju još dve devojčice. Izašli su nam u susret i ne naplaćuju nam boravak Lazara koga vodim u osam ujutru, a vraćam u 12 popodne. Druži se sa devojčicama, počinje da izgovara neke reči, veseo je i raodostan - priča Ivana.

Na rastanku ne propušta priliku da kaže da na knjižici čuva 13.000 evra za budući dom svoj i svog sina.