Zdravi bili, braćo iz Melburna!

Mada su je nevolje pritisle sa svih strana, porodica Vukomira Tomovića iz novopazarskog naselja Čestovo sa radošću, punom trpezom i nadom da će biti bolje - proslavila je, u svom skromnom domu, pre nešto više od godinu dana sagrađenom uz pomoć čitalaca "Vesti", Badnje veče, Božić, srpsku Novu godinu i druge pravoslavne praznike kojih je pun januar.

Ni ona više ne može na noge: Baka Vuksa sa unucima i praunukom

Za dobro raspoloženje Tomovića pobrinuli su se naši čitaoci među kojima i anonimni članovi Hrišćanskog bratstva "Milostinja - Sveti Jovan Kronštatski" iz Melburna u Australiji koji su Vukomiru, njegovim nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu, paralizovanoj unuci Katarini, teško bolesnoj supruzi Zorki i ostareloj i oboleloj baki Vuksi, Vukomirovoj majci, poslali 300 australijskih dolara.

- Poklon iz Australije stigao nam je u pravom trenutku, pred najveći hrišćanski praznik koji smo, zbog bolesti i sirotinje, uvek proslavljali u muci, nemaštini i neizvesnosti. Zahvaljujući tim dobrim ljudima, čija imena ne znamo, mi smo imali sve što i druge porodice, osećali smo se prijatno i radosno, jer nam je ostalo i novca za Katarinino, Ivanovo i Predragovo lečenje u Novopazarskoj Banji i Zorkino zračenje u Kragujevcu.

Kuća prazna bez nje: Vukomir i Zorka Tomović

Nemam reči kojima bih se zahvalio braći iz Melburna, veliki su to ljudi, neka ih bog čuva i sreća prati, neka im svi praznici od Božića do Svetog Save donose samo radost i veselje - kaže Vukomir i dodaje:

- Nažalost, ni za Božić ni srpsku Novu godinu nismo bili svi na okupu, Zorka je u Kragujevcu, leči se zračenjem i hemioterapijom od karcinoma dojke.

Bogu se molimo da je lekari spasu, jer ona nam je stub porodice, ona brine o našim nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu, o unuci Katarini, koju je zadesila ista nesreća, o mojoj majci Vuksi koja je pregurala osamdesetu, ostarela, onemoćala i skoro da više i ne ustaje.

Dok je Zorka u Kragujevcu, sav teret je na mojim leđima, ne žalim se, samo da ona ozdravi i da se ponovo, kao do sada, posveti našim sinovima, bar uputstva da mi daje kako ću i šta s njima - ističe ovaj odvažni, hrabri i uporni Novopazarac, sa nadom da će se bar za Svetog Savu porodica okupiti.

Do pre nekoliko godina Tomovići su živeli u zabitom Pasijem Potoku na planini Rogozni, selo je zimi često bilo odsečeno od sveta, pa su Vukomir i Zorka sinove Ivana i Predraga, koji su od rođenja paralizovani, morali kilometrima, po snegu i ledu, da nose na leđima ili ih do lekara dovoze zapregom.

Na placu koji im je dodelila opština Novi Pazar, uz pomoć dobrih ljudi iz ovog kraja i uz vredne priloge čitalaca "Vesti", od Čikaga do Sidneja, Tomovići su uspeli da sagrade skromnu kuću, da se usele, iako nije završena, i da budu bliže lekarima i specijalnoj bolnici u Novopazarskoj Banji. U međuvremenu se teško razbolela i njihova unuka Katarina, a krajem prošle godine lekari su konstatovali da i Zorka boluje od karcinoma dojke.

- Kao da smo se pretplatili na nevolje, ne znam šta smo bogu zgrešili, taman pomislimo da i za nas, uprkos svemu što je zadesilo Ivana, Predraga i Katarinu, dolaze bolji dani, neko novo zlo iznova nas udari po glavi. Ali, ne predajemo se, borićemo se, još verujemo da će se Zorka spasiti i da će se za Katarinu, koja ima samo šest godina, naći leka. Medicina napreduje, možda će i Ivan i Predrag jednoga dana prohodati, nikada se ne treba predavati i gubiti nadu - poručuje Tomović.