Šta bismo mi bez Rajke?
Za svaki praznik i kad god su u nevolji, Vukomir Tomović iz Novog Pazara i njegovi od rođenja nepokretni sinovi Predrag (40) i Ivan (30) dobiju poneki poklon od naše čitateljke i poznate dobrotvorke Rajke Tarlać iz Sidneja, kao i njenih dobrih prijatelja. Tako je bilo i uoči ovog Vaskrsa.
- Na Veliki petak, zazvonio nam je telefon, u kući smo bili ja i mlađi sin Ivan (Predrag je na lečenju u Novopazarskoj banji), na vezi su bile "Vesti". Odmah smo znali da nam Rajka Tarlać, žena velikog srca i naš dobrotvor, šalje nešto za Vaskrs. Mnogo smo se obradovali kada nam je rečeno da je to donacija od 200 dolara, za nas ogromna suma - priča Vukomir, siromašak iz zabitog Pasijeg Potoka na Rogozni i dodaje:
- Dobra Rajka nas je već navikla na poklone i donacije, pošto nekih drugih značajnijih primanja nemamo. Poslednjih godina ona nas praktično izdržava. Da nije njene pomoći, naš život bio bi znatno komplikovaniji i mnogo teži.
Rana na ranu
Ima Vukomir i trećeg zdravog sina Zorana i snaju Marinu, ali i još jednu ranu, njihovu desetogodišnju ćerku Katarinu, koja nije prohodala i takođe je, kao i stričevi Predrag i Ivan, vezana za invalidska kolica.
- Umesto da mi pomognu, Zoran i Marina obijaju pragove bolnica po Srbiji ne bi li Katarini našli leka i nekako je podigli na noge. Nažalost, za moju unuku za sada nema leka. Ipak, nadam se da će Bog bar nju pogledati, da će medicina napredovati i da će kad-tad prohodati - nagašava Vukomir.
Pre deset godina, uz pomoć naših čitalaca, Vukomir se doselio u novopazarskog prigradsko naselje Šestovo gde je izgradio skromnu kuću kako bi njegovi sinovi bili bliži Zavodu za lečenje obolelih od mišićne distrofije u Novopazarskoj banji.
- Samo smo za Vaskrs bili zajedno. Već sutradan Predrag je morao da se vrati u Novopazarsku banju gde lekari i fizioterapeuti godinama čine sve da mu umanje bolove i olakšaju nevolje koje njega i Ivana prate od rođenja. Zahvaljujući Rajkinoj donaciji kupili smo svega i lepo smo proveli praznik. Ostalo nam je i za struju i najneophodnije lekove - ističe Vukomir.
Istom prilikom nas nekoliko puta moli da prenesemo najveću zahvalnost dobrotvorima iz Sidneja.
- Mada je nikada nismo ni čuli, ni videli, nama je Rajka kao najbliži rod. Pošto im je majka Zorka iznenada preminula pre pet godina, Predrag i Ivan je zovu drugom majkom. Kao da nas odnekud gleda i uvek nam u pomoć pritekne u pravom trenutku, kada nam je najpotrebnije. Neka je sreća prati i Bog čuva - poručuje Vukomir.
Sudbina cele njegove porodice tužna je i teška. Dok su živeli u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, po kiši, mrazu i snegu, Vukomir i Zorka nosili su Predraga i Ivana na leđima do lekara u 25 kilometara udaljenog Novog Pazara. Prvu značajniju pomoć(šporet, veš-mašinu, televizor) dobili su posle priče objavljene u "Vestima" od naših čitalaca.
Olakšana teška svakodnevica
Još 100 australijskih dolara koji je Rajka Tarlać poslala zajedno sa anonimnim sveštenikom SPC, stiglo je i samohranoj majci Bajri Suljović iz Novog Pazara koja sama, bez igde ičega, u iznajmljenoj sobici, brine o svojoj nepokretnoj ćerki Arijeti (23).
- Svaki dinar zlata nam je vredan jer jedva sastavljamo novac da platimo kiriju i struju, a Arijeti su potrebni posebni lekovi i specijalna hrana. Osim socijale od 85 evra, drugih primanja nemamo. Da nije dobrih ljudi koji nam pomažu, ne znam kako bismo izdržale - ističe Bajra.
Naglašava da joj donacija Rajke Tarlać, koja joj je i ranije više puta slala pomoć, mnogo znači.
- Upravo sakupljamo novac za ogrev. Duga je zima, nikuda ne izlazimo iz kuće, pa nam je potrebno mnogo drva. Svakog meseca za kiriju i struju moramo da izdvojimo 150 evra, a nama šta ostane. Hvala mnogo gospođi Rajki. Pozdravite je i poželite u naše ime dobro zdravlje i sve najbolje u životu - poručuje ova hrabra Novopazarka, koja je bila u braku sa jednim Novopazarcem poreklom sa Peštera, a samo šest meseci, čim je od lekara u Beogradu čuo da će Bajra roditi dete sa anomalijom, nestao je bez traga i nikada se nije javio.
Potom su na placu u Novom Pazaru, koji im obezbedila opština, isto tako donacijama dobrih ljudi iz celog sveta sagradili kuću. I taman kad su se uselili i skućili, ostali su najpre bez Zorke, a odmah potom i bez Vukomirove majke, bake Vukosave.
- Dok je u kući bilo ženske ruke, pogotovu dok je supruga Zorka bila na nogama, nekako smo i funkcionisali. Sada je sve na mojim plećima. Moram da brinem o higijeni, da kupam Ivana i Predraga, perem, peglam i obučem, da spremim hranu, a neretko i da ih nahranim... Zdravlje mi iz dana u dan popušta i to me najviše brine. Kako trenutno stoje stvari, biće još teže, pa strahujem šta će biti sa njima ako se i meni nešto desi - kaže Vukomir i nada se da će dobri ljudi poput Rajke Tarlać i dalje biti uz njega i njegove sinove.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
