Samo moja duša zna kako nam je
Kada je u kući ostao bez dinara, ne radi, a nema ni penziju, i dok je razmišljao kako da sakupi novac za put u Beograd, gde na jednoj klinici lekari treba da obave veoma komplikovanu operaciju vilice njegovom sinu Ivanu, Vukomiru Tomoviću, siromašku iz novopazarskog naselja Šestovo, koji godinama sam, bez ikakvih primanja, brine o paralizovanim i nepokretninim sinovima, 40-godišnjem Predragu i 30-godišnjem Ivanu, stigla je, u pravom trenutku, kao dar s neba donacija od 150 australijskih dolara koju im je iz Sidneja poslala naša stalna čitateljka i dobrotvor Rajka Tarlać sa prijateljima.
- Kad god smo u nevolji i kad god ostanemo bez prebijene pare, a to nam se često događa, stigne nam pomoć od naše Rajke iz daleke Australije. Baš ovih dana dovijali smo se kako da nađemo novac za put u Beograd gde će Ivan, zbog komplikacija povezanih s njegovom teškom bolešću, morati da operiše vilicu i gde ćemo ostati nekoliko dana. Značiće nam mnogo Rajkinih 150 dolara, biće nam to jedini novac koji ćemo poneti u Beograd. Rajka nam je poslednjih godina kao majka, doživljavamo je kao rod i člana porodice, kad god smo u nevolji, ona, kao da nas gleda iz Sidneja, odmah pritekne u pomoć - priča Vukomir i moli nas da dobrotvorki i njenim prijateljima prenesemo njegovu zahvalnost i puno pozdrava.
- Ne prođu ni dva meseca a od Rajke stigne poneka donacija, praktično, ona nas dobrim delom izdržava jer u poslednje dve-tri godine drugih prihoda nismo ni imali. Pomagala nam je i kad smo gradili kuću, dobijali smo poklone za Božić i Vaskrs, pomogla nam je kad mi je umrla majka Zorka, a odmah potom i baka Vukosava, ne znamo kako da joj se zahvalimo, ali znamo, i o tome stalno pričamo, da Svevišnji sve gleda i zna, našu Rajku će nagraditi zdravljem, lepim životom i porodičnom srećom, dobro se mora dobrim vratiti - dodaje Vukomirov stariji sin Predrag, koji nešto bolje i razgovetnije priča od svog brata Ivana.
Tomovići su dugo živeli u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, Predrag i Ivan od rođenja su paralizovani, Vukomir i njegova pokojna supruga Zorka na leđima su ih kroz bespuće i po snegu nosili do lekara u Novom Pazaru.
Uz pomoć opštine Novi Pazar, koja im je poklonila plac, i donacijama čitalaca "Vesti" sagradili su kuću na periferiji grada odakle lako mogu da odu do Zavoda u Novopazarskoj Banji, gde invalidi provode mnogo vremena na rehabilitaciji. Što je najvažnije, u kući sada imaju kupatilo i kuhinju, pa Vukomir može da ih okupa i pripremi im potrebne obroke.
- Samo moja duša zna kako mi je kada pogledam nepokretne sinove... Nikome na svetu ne bih poželeo da doživi moju sudbinu... Nije lako pune četiri decenije, u bedi i siromaštvu, negovati i lečiti dva nepokretna i bespomoćna bića. Ali, uvek pomislim da ima i gore, da je to božja volja i da moramo napred. I neću se predati, boriću se i brinuću o Predragu i Ivanu dok god budem mogao da se krećem. Uz Rajku Tarlać i mnoge dobrotvore koji su nam pomagali i još nam pomažu, naša borba sa surovom sudbinom je mnogo lakša - poručuje Vukomir koga uvek možete dobiti na mobilni telefon: +381 64 202 6915.
Vukomir ima i trećeg sina, 35-godišnjeg Zorana koji je sve donedavno bio zdrav, ali se sudbina i sa njim i njegovom suprugom Marinom surovo poigrala.
- I moja unuka, sada devetogodišnja Katarina, rođena je s teškim oblikom paralize, valjda je neki daleki gen odradio svoje. Sve što Zoran zaradi, potroši na Katarinino lečenje. Zasad, kao i kod Predraga i Ivana, nema leka. Odnedavno je Zorana zbog velike sekiracije sa Katarinom napao i šećer, udarila bolest na bolest. Bože, ima li kraja? - pita se kroz suze Vukomir.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
