Za jedne novogodišnja, za druge božićna radost

Uručene su četiri donacije Banijaca iz Melburna namenjene njihovim mladim zemljacima, izbeglim u Srbiju i Republiku Srpsku. Posle Suzane Vukosavljević i Dajane Vučenović, po 400 evra dobili su Branisav Stambolija iz Lipara kod Kule i Nikolina Bajić iz Banjaluke.

Nikolina Bajić

Tri i po godine je prošlo otkako je priča o hrabroj devojci Nikolini Bajić, iz banjalučkog naselja Paprikovac, dospela u medije i to zahvaljujuću njenim zemljacima, Banijcima, izbeglim u Australiju.

Za sve to vreme njeni roditelji nisu uspeli da nabave insulinsku pumpu koja bi joj olakšala život sa dijabetesom i učinila da bude potpuno ravnopravna sa svojim vršnjacima.

Srećom, njen organizam dobro reaguje na terapiju koju koristi, pa se, uz mnogo samodiscipline Nikolina, inače učenik Srednje muzičke škole u Banjaluci, uspešno nosi sa bolešću. - Sviram klavir i harmoniku i shvatila sam da je muzika moj život. Na leto ću završiti četvrti razred, a onda ću da upišem fakultet, naravno, Muzičku akademiju - kaže Nikolina.

Ekipa "Vesti" posetila je Bajićeve uoči Božića i uručila im 400 evra, deo tradicionalne donacije koju su prikupili Banijci na dobrotvornoj večeri u Melburnu. Ovo je četvrti put da naši reporteri obilaze Bajićeve istim povodom.

Podsetimo, Nikolina je u prvom razredu osnovne škole obolela od dijabetesa tipa jedan. Od tada njen život je uređen po strogim medicinskim pravilima, jer četiri puta dnevno mora da uzima insulin i isto toliko puta kontroliše nivo šećera u krvi radi pravilnog doziranja. Majka Ljiljana je nezaposlena, a jedini u porodici koji radi je otac Boro, ratni vojni invalid.

- Više ni sami ne znamo šta će biti sa pričom oko te insulinske pumpe. Sve smo pokušali, imali smo silna obećanja, ali ništa od toga. Pokušali smo i da kupimo tu pumpu preko rodbine u Australiji, ali ni to se nije moglo izvesti iz administrativnih razloga - kaže majka Ljiljana.

I posle ove posete porodici Bajić, izbegloj sa Banije, koja je život nastavila u Banjaluci, zaključujemo da jedina pomoć koja im stiže jeste od ljudi iz njihovog rodnog kraja.

Za razliku od Nikoline Bajić, koja je svoje parče humanitarnog kolača, čija je ukupna vrednost 7.000 evra, dobila uoči Božićnih praznika, njeni zemljaci, koji su se našli na listi humanista iz Melburna, tu radost doživeli su uoči Nove godine.

O uručenju donacije vredne 3.600 evra Suzani Vukosavljević iz Novog Bečeja, slepoj Banijki koja je u novembru podvrgnuta petoj operaciji očiju u Nemačkoj već smo pisali.

Doček 2012. godine: Dajana Vučenović

Pisali smo i o grubim šakama Radeta Vučenovića iz Četvrtkovca kod Sunja, oca palog borca, koji je brisao suze sa lica išaranog borama dok je preuzimao 400 evra za sinovljevu jedinicu i svoju unuku.

Novac je odneo u Dač kod Šimanovca gde se oseća živim samo u danima kada je tu i Dajana.

- Dajana je upisala srednju školu u Prijedoru i tokom školske godine je kod majke. Raspuste i praznike provodi kod nas.

Čim je stigla dali smo joj 400 evra. I ona je zaplakala. Zna da su to ljudi koji su poznavali njenog oca, a ona mu ni lik nije upamtila.

Hvala im još jednom što čuvaju uspomenu na mog Nikicu i što se svake godine sete Dajane, njegove prve radosti i zenice oka mog - rekao nam je uoči Nove godine u telefonskom razgovoru Rade Vučenović, a odmah posle praznika stigla je i slika Dajane, svečano odevene, dobro raspoložene i neizmerno zahvalne.