Bračni par Janićević iz Berevca kod Štrpca doživeo 100 AUS Borisa Lukića kao znak da će biti prikupljeno 600 evra da bi Karolina došla u Beograd.

Prvih 100 australijskih dolara Borisa Lukića iz Sidneja, stiglih posredstvom Redakcije "Vesti" posle objavljivanja apela, bili su dovoljni da petogodišnja Karolina Janićević iz Berevca kod Štrpca vidi osmeh na licu roditelja i celu noć prespava mirno poput novorođenčeta.

Od jula i njihovog povratka iz Beograda na Kosovo, posle samo nedelju dana terapija i surovog saznanja da ni u septembru neće moći da prikupe 600 evra, koliko koštaju tronedeljne svakodnevne vežbe njihove ćerke za podsticanje psihomotornog razvoja govornog aparata u KBC Zvezdara, na licu 26-godišnje Jelene i 28-godišnje Jadrana usne su bile stisnute u grč, a u očima beskrajna tuga.

Pitao se ovaj mladi bračni par čije grehe ispašta kad ne može da zaradi dovoljno da svakog drugog meseca dovede svoje jedino čedo na vežbe sa logopedom i tretmane sa psihologom što će mu omogućiti da koristi sluh koji mu je vraćen ugradnjom kohlearnog implantata u desno uho.

Ni to nije išlo lako. Sreću što se Karolina, kao dete sa stopostotnom gluvoćom na oba uha, našla na listi za operaciju i što će implantate platiti država, zamenio je šok ravan onom kad joj je utvrđena potpuna gluvoća. Hirurški zahvat na levom uhu nije uspeo i ostala je krhka nada da će na sledećem biti više sreće, ali i strah kako će dete od nepune tri godine podneti anestezije u razmaku od tri meseca, vrlo komplikovane predoperativne pripreme i postoperativni oporavak.

- Imam osećaj kao da je donacija Borisa Lukića mnogo više od novčanog priloga. Doživljavam je kao poruku da počnemo pripreme za dolazak u Beograd. Septembar samo što nije... - rekla je uzbuđeno majka Jelena, koja takođe mora da prođe obuku da bi sa ćerkom vežbala kod kuće.

U suprotnom, Karolina će nastaviti da se ponaša kao gluvonema, a zvukovi koje čuje biće joj balast i sav do sada uloženi trud i novac da se vrati u normalne tokove života biće obesmišljeni.

- Naša porodica finansijski je potpuno iscrpljena. Pre i posle operacija provela sam sa Karolinom u Beogradu više od godinu dana. Sve to vreme morala sam da imam iznajmljeni stan, a odvojen život duplo više košta. Zato smo bili prinuđeni da proredimo dolaske u Dečju kuću pri KBC-u Zvezdara gde se vrše rehabilitacija i resocijalizacija dece oštećenog sluha kako bi se osposobila za komunikaciju sa okolinom od koje su se otuđila za vreme gluvoće. Kako suprug Jadran jedini radi za platu od 100 evra kao kuvar u vrtiću u Štrpcu, morali smo i te proređene terapije da skratimo.

Shvativši da je rezultat poguban, Jadran i ja molimo sve ljude dobre volje da vrata Dečje kuće, koja je odškrinuo Boris Lukić iz Sidneja, širom otvore. Znam da nemam pravo da zavlačim ruku ni u čiji džep, ali moram da se borim za pravo moje ćerke na normalan život - rekla je uzbuđeno Jelena Janićević i zamolila nas da novac čuvamo dok ona i suprug ne dođu u Beograd da iznajme stan u kojem će potom boraviti ona i Karolina tri nedelje, koliko je propisano medicinskim protokolom.

U silnoj želji da se u narednim danima prikupi 600 evra, ova mlada majka ponašala se kao da je odgovor na apel garancija uspešnog završetka akcije. Ostavili smo je u tom uverenju jer i mi verujemo u vas!