Prvo banja, potom školska klupa

Novčani prilozi iz Nemačke i Italije sedmogodišnjem slepom dečaku iz sela Dobrinaca kod Rume.

Da ljudi dobrog srca ne zaboravljaju one koje je sudbina obeležila na surov način, pokazao je to po ko zna koji put i Dragan Stošić iz Nemačke, kada je sasvim iznenada posetio porodicu Smukov iz Dobrinaca kod Rume.

Njegov ljubimac je sedmogodišnji Aleksandar kome su oba oka amputirana zbog malignog tumora. Naravno, ovaj dobročinitelj nije došao praznih ruku, već je malom Aci uručio 100 evra.

Pažnja usmerena na Ivanu   Pokušava da prohoda: Ivana sa ocem   - Trenutno smo suprug i ja svu svoju pažnju usmerili ka Ivani koja je slepa i još nije prohodala. Ortopedi su joj namestili šinu, mi smo joj obezbedili posebne ortopedske cipelice i sada polako vežbamo sa njom kako bi i ona, poput Nikoline, stala na noge. Istina, biće nam potrebne i ručne longete, kako bi i Ivani i Nikolini istegli ruke, jer im je oduzeta cela leva strana. Taj spazam i zatezanje tetiva najveći su problem kod cerebralne paralize - ispričala je Aleksandra Smukov, koja se i sama bori sa dijabetesom i poremećajem u radu žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

Kako je samo nekoliko dana ranije za Acu stiglo 25 evra anonimnog donatora iz Italije, o kome smo već pisali, to nam je u beogradskom Dopisništvu "Vesti" o susretu sa dobrotvorom iz Nemačke, penzionerom, rodom iz Petrovaradina, detaljno pričala majka Aleksandra, preuzimajući donaciju iz Italije.

- Popodne koje smo proveli u društvu Dragana Stošića je za nas, a posebno za Acu bilo veoma prijatno i ostaće za pamćenje. Dragan i Aca su pričali, igrali se i šalili kao da su vršnjaci, deca iz sokaka koja se godinama poznaju, što je bilo veoma interesantno i čuti i videti. Tokom posete Dragan je obećao Aci da će mu kupiti ručni sat na Brajevom pismu, kako bi uvek znao koliko ima sati. Tom divnom čoveku želimo da se i posredstvom "Vesti" od srca zahvalimo na pomoći, trudu, volji i vremenu koje nam je posvetio. Uvek nam je drago kada imamo priliku da ugostimo naše dobrotvore i time bar na neki način odužimo - rekla je suznih očiju majka Aleksandra, a potom nastavila:

- Isto tako želim da se zahvalim u ime cele naše porodice i anonimnom donatoru iz Italije koji nam već duže vreme šalje svoju novčanu podršku, što je za svaku pohvalu i poštovanje. Inače, Aca i ja se spremamo za banju Ivanjica, gde smo i prošle godine bili. On već danima samo o tome priča i veoma je uzbuđen. Tamo mu je mnogo toga zanimljivo. Pored društva, a on je izuzetno društven, ima i fantastične vaspitače i psihologe koji veoma lepo rade sa njima i upravo to je ono čemu se moj sin raduje. Drugare iz Škole za slepu i slabovidu decu u Zemunu jedva čeka ponovo da vidi i stalno je u vezi s njima telefonskim putem. U međuvremenu, suprug Dušan će paziti na naše 10-godišnje bliznakinje Ivanu i Nikolinu, obolele od cerebralne paralize. Još jednom hvala svim dobrim ljudima na svemu što su učinili za nas, jer da nije bilo njihove svesrdne pomoći, moja deca ne bi imala ni trećinu kvalitetne nege, a da ne govorim o Acinim skupim operacijama, fizikalnim terapijama bliznakinja i čestim odlascima kod lekara na kontrole i ćerki i sina.