Vidovdanski dar
Redovni donatori i učesnici u mnogobrojnim akcijama Humanitarnog mesta Ljiljana i Slobodan Joksić iz Sidneja ne prestaju da brinu i paze na svoje unesrećene zemljake u otadžbini.
Izuzetka, dakle, nema ni ovog puta, jer su ovi ljudi dobrog srca nedavno, posredstvom Redakcije "Vesti", poslali novčani dar od 70 australijskih dolara 36-godišnjem Dejanu Miloševiću iz Vranja, bivšem dobrovoljcu, a sada socijalnom slučaju obolelom od vijetnamskog sindroma.
Uz novčani dar poslat za jedan od većih srpskih narodnih praznika Vidovdan, praznik svetog mučenika kneza Lazara i svih svetih mučenika srpskih, stiglo je i toplo pismo u kome između ostalog piše:
"Dragi Dejane, otišao si da braniš otačestvo i na tom putu si izgubio zdravlje u cvetu mladosti. Želimo ti od sveg srca da tvoja duša ponovo nađe mir i prevaziđe sve boli".
Reporteri "Vesti" obavestili su samohranu majku nesrećnog mladića Vesnu Milošević, takođe oronulog zdravlja o pristiglom novčanom prilogu koji će im ovog vikenda biti uručen na kućnoj adresi, što ju je veoma obradovalo.
- Hvala tim divnim ljudima do neba što su mislili na mog sina i poželeli da ga obraduju. To nam zaista mnogo znači, posebno što su to učinili na praznik, a sada znamo da to uvek čine i brižljivo biraju kome će je uputiti. Želimo im svaku sreću i da im Bog podari zdravlje i dugovečnost. Zahvaljujući njihovoj pomoći, imaćemo taman dovoljno sredstava da ovaj mesec proživimo kako dolikuje, da odem na pijacu i donesem novo povrće koje još nismo okusili. Uglavnom jedemo ono što je ostalo iz zimskih zaliha, isklijali krompir, pasulj, turšiju... Platu nisam primila od februara i da nam nije čitalaca "Vesti" ili bi umrli od gladi i bolesti ili se smrznuli bez ogreva - kaže majka Vesna zaposlena u Jumku, koja zajedno sa sinom Dejanom živi u bespravno useljenom stanu nedovršene zgrade, bez struje i vode.
Majka u dilemi
Majka Vesna nagoveštava mogućnost da i ovo leto provede kod bivše koleginice u Makedoniji. - Pozvala nas je, ali ja pomalo oklevam. Nije prijatno svake godine mesec dana živeti na račun nekog ko radi od jutra do sutra. Dok smo u gostima, mi ni paru ne potrošimo i to nam je velika ušteda, a kada krenemo nazad gepek bude pun paprika, paradajza, krompira i svakog drugog povrća i voća. I Dejanu prija promena. Ko ga tada sretne nikad ne bi rekao da je psihijatrijski bolesnik. Šeta mnogo, razgovara sa ljudima, spava noću kao beba. Ne znam... Kad u subotu preuzmem novac, imaćemo za autobuske karte, pa možda Dejan i ja otputujemo kod prijateljice - priča Vesna o svojim dilemama. |
