Život ste nam produžili
U prigradskom naselju Čerenac u Vranju, u stanu u kome su se nepravno uselili, reporteri "Vesti" uručili su priloge obolelom ratniku od vijetnamskog sindroma Dejanu Miloševiću i njegovoj majci Vesni.
Reč je o redovnom mesečnom prilogu anonimnog donatora iz Minhena od 55 evra, kao i 70 dolara Ljiljane i Slobodana Joksića iz Sidneja o kojima smo već pisali. Kako kažu Miloševići, to su trenutno njihova jedina primanja od kojih žive.
- Hvala dobrotvorima na pomoći. To su naši spasioci jer da nije njih, ne bi bilo ni nas među živima. U to sam sigurna. Donator iz Nemačke stalno šalje pomoć, ne propušta nijedan mesec. To nam dođe kao sigurna plata, na čemu smo mu beskrajno zahvalni. A za gospođu Ljilju i Slobodana nemam reči kako da im se zahvalim. Oni nam produžavaju život - kaže Vesna, koja svakodnevno odlazi na posao u Jumko, gde radi po smenama kao kuvarica, ali platu ne prima od januara ove godine i dodaje:
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Dosta je više ovih muka. Eto, skoro mi se dogodilo da zato što nisam imala novca za lekove protiv visokog krvnog pritiska usred posla padnem u nesvest. Mislila sam gotovo je sa mnom, dobih šlog. Hitno su me prebacili kod lekara u vranjsku bolnicu i vratili u život. Došla je jedna moja koleginica s posla, uzela mi recepte, otišla u apoteku i kupila mi lekove. "Ne mogu da gledam da umreš zbog nedostatka lekova. Vratićeš kad budeš imala." Hvala joj! Nikad gore mi nije bilo - uzdiše i jada se Vesna.
Novac koji im stigne od dobročinitelja, Vesna i Dejan prvo utroše na lekove, a ono što ostane ode na hranu, a to je suviše malo. Hrabra majka ratnika, koji je dve godine, od 1994. do 1996. branio srpsku nejač u Republici Srpskoj, već sada brine kako će dočekati zimu. Trebaće im drva za ogrev, oko osam kubika drveta, a to je 270 evra.
Zato se Vesna noćima budi iz groznog sna, da umiru u sobi od mraza jer para za to nemaju. Ipak, kako kaže, nema se kud, samo vera u Boga i dobre ljude im pomaže da opstaju. Od sudbine se pobeći ne može. Još jednom, na rastanku nas pozdravlja i podseća da se mnogo zahvalimo njihovim spasiocima, dragim dobrotvorima i donatorima.
Još pati od rana
-Dejan još kuburi s problemima na desnoj nozi, pa ne odlazi više nikud. Sedi kući na terasi. Iznesem mu stoličicu, namesti nogu i čita knjige, a uveče legne rano. Kaže: "Majko, da odmorim dušu." "Ako, sinko, mislim se, ako, šta ćeš drugo. Poneo si svoj krst na rođenju i ima da ga nosiš do kraja života. Tako je pisano" - ističe Vesna Milošević. |
