Zrno sreće u kući punoj nevolje
Kada su na stranicama "Vesti" pročitali priču o zlehudoj sudbini dvanaestočlane porodice Stanojković iz sela Sušići kod Štrpca, humani zemljaci Milan i Dragan iz Liverpula, predgrađa Sidneja, nisu mogli da ostanu ravnodušni i poželeli su da im u granicama svoje mogućnosti pomognu.
To su i učinili poslavši nedavno posredstvom naše Redakcije iz Sidneja donaciju od 210 australijskih dolara. Uz ovaj novčani prilog, međutim, osim iznosa i onoga kome je pomoć namenjena, nisu napisali ni redak. To govori koliko ih je teška situacija ove mnogočlane porodice potresla, jer mnogi donatori nisu u stanju neko vreme da bujicu emocija pretoče u reči.
Reporteri "Vesti" već su prosledili donaciju do porodice Ljiljane i Radovana Stanojkovića, koja se veoma obradovala, ali i iznenadila jer je stigla vrlo brzo posle prethodne, takođe iz Australije.
- Ovaj novac će nam i više nego dobro doći za Radovanovo lečenje, a uspećemo da pokrijemo i jedan vanredni izdatak. Kao što sam već pričala, bila sam u panici kako da platim pregled glave skenerom mom Radovanu, što je moralo da se obavi. Nažalost ili na radost, skener ništa nije pokazao. To znači da nema bitnog oštećenja mozga, ali sve ostaje isto. Uskoro će biti godinu dana kako se povredio. Meni se čini da njemu ništa bolje nije i pored silnih lekova koje pije. Naravno, njih i pregled skenerom smo obezbedili zahvaljujući plemenitim čitaocima "Vesti", poput ovih divnih ljudi iz daleke Australije kojima sam beskrajno zahvalna. Jako teško živimo i da nam nisu priskočili u pomoć, verujte da ni sama ne znam šta bismo radili. Niti smem da pomislim kako bi izašla na kraj sa svim problemima - rekla je majka Ljiljana, koja je, poput mnogih žena na ovom podneblju, stub porodice, naročito otkako je Radovan doživeo nesreću i ostao vezan za krevet.
Istina, dok je Radovan nekad radio, bio je srećan kada svoje desetoro dečice vidi sve na okupu, a sada ih skoro i ne primećuje. Dečja graja pogoršava mu glavobolje. Majka Ljiljana već ima iskustva kako da ih utiša. Pokazalo se najefikasnije da ih skloni iz prostorije.
To, međutim, dođe kao nemoguća misija, jer žive u kućerku od tridesetak kvadrata, sagrađenoj od oplate koja je u većoj meri provodnik zvuka nego izolacija. Tako im ostaje jedino zaklon pod obližnjim drvetom, koji ih štiti zimi od snega, u proleće i jesen od vetra, a leti od žega.
Koliko je samo teško da dvanaestočlana porodica živi u ovakvom stambenom objektu veličine nečije spavaće sobe, teško je i zamisliti. Najmlađi Stanojkovići mnogo toga nisu imali za razliku od svojih vršnjaka, kao što je nova garderoba, obuća, školski pribor, jer sve to nasleđuju jedni od drugih. O odlascima na ekskurzije, letovanjima i zimovanjima, mogli su samo da maštaju, pa i pored svega toga, srećni su što imaju jedni druge i umeju da se raduju i najmanjim sitnicama.
Sve to vrlo dobro znaju i njihovi dobrotvori iz Liverpula, pa otuda i svesrdna pomoć ovoj mnogočlanoj porodici koja jedva sastavlja kraj s krajem.
Prvi put na moru
I pored svega što je za života snašlo bračni par Ljiljanu i Radovana Stanojkovića, oni su u deci našli najveću radost i kažu da ih je tim blagom Bog blagoslovio. I kako to u životu biva, posle kiše uvek dođe sunce da obasja i zagreje promrzlu zemlju. Kod Stanojkovića pojavili su se predstavnici Crvenog krsta i obavestili ih da su obezbedili letovanje u Crnoj Gori najstarijim ćerkama, 18-godišnjoj Anici i 17-godišnjoj Zorici. - Možete misliti kako su uzbuđene što će prvi put u svom životu videti more. Zahvaljujući dobrotvorima iz Australije sada ću imati da im dam i nešto za džeparac kako bi se lepo provele. Zato još jednom hvala Milanu i Draganu od sveg srca. Bog im podario mnogo zdravlja i sreće - rekla je majka Ljiljana Stanojković. |
