Anđeli čuvari Borke i Čedine

Starost, bolest, beda i nemoć sestara Dražević iz Drenove kod Gornjeg Milanovca da brinu o sebi, budi želju u čitaocima "Vesti" da im bar malo olakšaju ovozemaljske dane, pokažu da tamo negde u svetu žive ljudi kojima nije svejedno da li su gladne ili site, pokretne ili nepokretne...

Ne smem u postelju: Borka Dražević

Možda je ta želja pojačana i saznanjem da su njihov stric, narodni heroj, i njegi sinovi krv prolili za društvo u kome će čovek biti najveća vrednost.

Heroji su zaboravljeni, njihovi ideali zamenjeni drugim, a porodice ne retko završile na marginama života, u trošnim udžericama bez struje i vode, bez znanja i snage da se za svoja prava bore. Ni anonimni donator iz Volongonga, koji je poslao100 australijskih dolara, ne očekuje da se 68-godišnja Borka i 76-godišnja Čedina, nikada oporavljena od moždanog udara, izbore za pristojan krov nad glavom i materijalno obezbeđenje kako u ovo malo godina što je pred njima ne bi klele dan kad su se rodile i molile Boga da ih uzme i tako im prekrati muke.

Ali, od kada su čitaoci "Vesti" uz njih, one imaju svoje anđele koji ih pohode baš kad im ponestane lekova ili hrane. Za ovo drugo manje mare. U siromaštvu su odrasle i zalogaj dva suva hleba njima je dovoljan od kada koračaju drugom polovinom života. Bez lekova, međutim, ne mogu. Borka mora da ostane na nogama bistre glave, jer nepokretna Čedina ni dana ne bi poživela bez nje.

- Čedina je velika obaveza i teret za moje narušeno zdravlje, ali sve ću učiniti da joj produžim život i ublažim bolove. Koliko ja njoj trebam, toliko treba i ona meni. Bez nje ja više ne bih imala razloga da ustanem iz kreveta niti s kim reč da razmenim - pričala je Borka kad smo je poslednji put posetili.