Da li slobodno tržište donosi samo boljitak (3): Slađa čokolada i keks bez maslaca
U početku su proizvođači, prehrambreni, ali i hemijski koncerni, uporno negirali da se ova vrsta diskriminacija kupaca dešava, a kamoli da je to deo njihove poslovne politike da povećaju zaradu nauštrb zdravlja i po cenu prevare siromašnijih kupaca, za koje računaju da su slabije upućeni u to šta je kvalitet.
- Ovo je bila nepravda za građane velikog dela EU. S pravom se osećamo kao građani drugog reda. Ovo je prilika da pokažemo da Evropski parlament predstavlja sve, da nema Istoka i Zapada i da smo svi jedna Evropa - izjavila je Biljana Borzan, hrvatska evroparlamentarka i izvestilac za različit kvalitet prehrambenih proizvoda nakon što je EP usvojio izveštaj.
Ona je prethodno dokazala da se u Hrvatskoj prodavala dečja hrana poznatog proizvođača HIPP lošijeg kvaliteta od one na zapadnom tržištu, posle čega je poznati austrijski proizvođač povukao te proizvode i izjednačio kvalitet dečije hrane.
Kada je pre više godina list "Politika" pokrenuo istraživanja o tome da li u Srbiji kupci arijel praška i drugih proizvoda kućne hemije poznatih brendova kupuju iste one koji se plasiraju i na zapadnoevropskom tržištu, takođe su naišli na početno negiranje proizvođača. Novinare su vodili po pogonima, bombardovali ih podacima o tehnološkom postupku, ali se kasnije ispostavilo da je sumnja bila opravdana. Domaćice su se mogle lako uveriti kako sa većom količinom praška renomiranog proizvođača kupljenom u Srbiji opere lošije veš nego kada im njihova rođaka donese tu istu marku, ali iz Nemačke.
Od početnih negiranja, lokalna udruženja potrošača dobijala su na kraju i još, možda uvredljivija objašnjenja. Činjenicu da čokolade za istočno tržište sadrže manje kakaoa, a više šećera, proizvođači su pravdali da se - prilagođavaju ukusima lokalnih potrošača!
I nemački mediji, poput Dojče velea i televizije VDR su imali priloge o tome da, pre svega, prehrambeni proizvodi pod istim nazivom imaju drugačiji sastav u zavisnosti da li su namenjeni istočnom ili zapadnom tržištu starog kontinenta.
Balzen je bio primer preduzeća koje na drastičan način vara potrošače u istočnoj Evropi jer je za zapadne potrošače u njihovom keksu bio maslac, ali za "siromahe Evrope" keks je pravljen sa palminom mašću i aromom maslaca.
Pod pritiskom javnosti na kraju je predstavnik Balzena tvrdio da od početka jula prošle godine, u njihovom pogonu u Poljskoj teče proizvodnja po "nemačkom" receptu, dakle sa maslacem. Obećali su da više neće praviti različite proizvode za različite zemlje EU.
Niža cena, al' manja i gramaža
Za zemlje koje nisu u EU, trgovačka podmetačina sa umanjenim kvalitetom i dalje važi. One koje ne mrzi da zagledaju u etiketu jeftine nemačke čokolade videće da one po pravilu imaju manji procenat kakaoa. Tu je i trik sa manjom gramažom. Privučeni nižom cenom, kupac kada dođe kući vidi da je umesto uobičajenih 100 gr dobio 90 ili 80 gr crne poslastice.
Domaće za bolje rzanje
Povodom usvojenog izveštaja u EU, jedan čitalac iz Hrvatske je na duhovit način posavetovao susede u Srbiji kako da zaštite sebe od bofl robe sa Zapada..
"Hrvatsko tržište preplavljeno je dobrim jeftinim vinima iz uvoza, ali ja kupujem hrvatski plavac sa Pelješca sa magarcem na slici i ždrepčevu krv iz Čoke u Srbiji. Je skuplje, ali od ovih naših vina bolje njačem i ržem, nego od jeftinijih uvoznih. Eto, šta možete učiniti - kupujte domaće, pa ržite sa balkona", posavetovao je izvesni Petar iz Zagreba.