Austrija danas preuzima predsedavanje Evropskom unijom

Austrija, koja se već duže angažuje oko regiona Zapadnog Balkana želi da zadrži fokus, koji je Bugarska tokom svog predsedavanja, usmerila na ovaj region.

Austrija, kako je ranije najavljivao kancelar Sebastijan Kurc, želi da postigne dalji napredak u pristupnim pregovorima Srbije i Crne Gore, ali i približavanju drugih država regiona Uniji.
U jednom ranijem intervjuu austrijskim medijima Kurc je izrazio i želju da tokom predsedavanja Austrije EU dođe i do značajnog pomaka u dijalogu Beograda i Prištine.

Osim toga jedan od ciljeva zvaničnog Beča je i poboljšanje odnosa EU sa zemljama kao što su Rusija i Izrael.

Predsedavanje Austrije, međutim, dolazi i u trenutku kad vlada veliko nejedinstvo EU.

Zemlje poput Nemačke, Francuske i Luksemburga, kao i Španije su za snažnije jedinstvo u EU i evropska rešenja, zalažu se u politici prema izbeglicama za solidarnost sa zemljama koje su posebno pogođene migracijama.

Na drugoj strani nalaze se zemlje, među kojima je i Austrija, koje su usmerene na "tanju i fokusiraniju EU".

EU, kako je najavio austrijski kancelar, treba da se bavi velikim pitanjima, kao što je zaštita spoljnih granica ili spoljna politika, a da se povuče iz manjih pitanja koja treba da ostanu u nadležnosti nacionalnih vlada, regiona i lokalnih vlasti.

Za Austriju će veliki izazov biti postizanje dogovora o budžetu EU za period 2021 - 2027, jer i Beč zahteva da se ne podižu uplate državama koje su neto uplatioci kao što je Austrija, a zbog istupanja Velike Britanije iz članstva.

I Bregzit je velika tema sa kojom će se suočiti Austrija, pošto se očekuje da se postigne dogovor do oktobra, kako bi proces ratifikacije bio završen do kraja marta iduće godine.

Da li će se u tome uspeti za sada je neizvesno, jer je i glavni pregovarač EU Mišel Barnije nedavno u Beču izrazio zabrinutost da li će uopšte doći do sporazuma.

Inače prethodna dva predsedavanja Austrije EU bila su u vreme kriza - 1998. je u žiži interesovanja svetske javnosti bio pre svega kosovski konflikt, a 2006. je predsedavanje palo u vreme ustavne krize EU pošto su Francuzi i Holanđani odbili dogovor.

Tokom ovog predsedavanja predviđeno je oko 300 skupova u Austriji, među kojima i 13 neformalnih saveta.

Troškovi predsedavanja se procenjuju na oko 43 miliona evra, a mediji spekulišu da bi mogli biti duplo veći.

Početak predsedavanja označiće predaja "štafete" u Šladmingu, gde će danas premijer Bugarske Bojko Borisov sa austrijskom kolegom Kurcom razgovarati o budućnosti Unije.

Planiran je piknik na planini Planaj, a u dolini će biti organizovan koncert.
Inače Kurc će 3. jula da se obrati Evropskom parlamentu u Strazburu, a 5. i 6. jula će evropski komesari doputovati u posetu Beču.

Prvi neformalni savet ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova biće održan od 11. do 13.jula u Insbruku, te će potom od 16. do 17. jula biti održan neformalni savet o konkurentnosti u Beču.

Zatim je predviđen Savet za zapošljavanje, socijalna pitanja, zdravstvo i zaštitu potrošača od 19. do 20. jula u Beču.

Krajem avgusta Beč će biti domaćin neformalnog Saveta za spoljna pitanja, a početkom septembra i Saveta za omladinu, te 7. do 8. septembra Saveta za privredu i finansije.

Od 10. do 11. septembra u Beču će biti održan neformalni Savet za zdravstvo, pa potom za saobraćaj, telekomunikacije i energiju od 17. do 18. septembra u Lincu.

U Salcburgu će 20. septembra biti održan neformalni savet na temu bezbednosti, na kojem Austrija želi da predloži svoja rešenja migrantske krize i zaštite spoljnih granica.

Od 23. do 25. septembra u dvorcu Hof u Donjoj Austriji biće održan neformalni Savet za poljoprivredu i ribarstvo, a 5. oktobra Savet za spoljnu trgovinu u Insbruku.

Zatim će 29. do 30. oktobra biti održan neformalni Savet za saobraćaj, telekomunikaciju i energiju u Gracu, gde će u istom periodu biti održan i Savet za zaštitu životne sredine.

Od 13. do 14. decembra biće održan zaključni Samit predsedavanja Austrije u Briselu, gde bi trebalo da se donesu najvažnije odluke iz ovog predsedavanja.