Šta god da se dogodi - u ovo vredi uložiti

Kada je u pitanju investiranje na finansijskim tržištima, 2017. godina na većini tržišta donela je iznadprosečno visoke prinose, kaže analitičar Josip Kokanović za Admiral Markets.

Cene većine deonica znatno su porasle, što se može videti po kretanju vrednosti najvažnijih svetskih berzanskih indeksa. Američki SP500 indeks je porastao 19,7 odsto, dok je nemački DAX porastao 12,7 procenata. Većina ostalih indeksa godinu je završila u plusu, a mnogi od njih se nalaze na rekordno visokim nivoima. 

Investicioni fondovi koji ulažu u akcije na razvijenim tržištima takođe su imali pozitivan prinos, ali po pravilu nešto niži od porasta vrednosti referentnih indeksa tržišta na kojima ulažu. Oni koji su putem fjučersa, CFD-ova i ostalih finansijskih derivata ulagali u naftu, takođe su prošli odlično. Cena BRENT nafte je tokom godine na platformama Admiral Marketsa porasla s 56 na 67 dolara po barelu, što je rast od skoro 20 odsto.

Promene na berzama 

Ali, od svih investicionih klasa, najviši prinos su donele kriptovalute. Cena Bitcoina, prve i za sada najpoznatije kriptovalute, tokom 2017. godine porasla je neverovatnih 1.500 odsto. Ulaganje u altcoine - alternativne kriptovalute, takođe je bilo veoma unosno. 

Na Forexu, tj. valutnom tržištu, došlo je do slabljena američkog dolara, što se moglo očekivati s obzirom na precenjenost američke valute. Dolar je u odnosu na evro, oslabio 14 odsto, a tokom 2018. godine mogao bi dodatno oslabiti.

Naime, kuna je vezana za evro, a evro bi mogao nastaviti da jača jer će tokom godine Evropska centralna banka vrlo verovatno najaviti završetak programa monetarnog popuštanja, što će uticati na očekivanja o visini kamatnih stopa. Investitori na Forex tržištu mogli bi zaključiti da uskoro počinje ciklus dizanja kamatnih stopa u Evropi te nastaviti kapital prebacivati u evro, a to gotovo uvek dovodi do jačanja valute. 

- Međutim, 2017. godine na tržištima se dogodilo i nešto neuobičajeno - navodi Kokanović.

Vrednost plemenitih metala

U situaciji u kojoj je na tržištu deonica došlo do velikog rasta cena, cena zlata i ostalih plemenitih metala takođe je rasla. Zlato je dobilo na vrijednosti 14,5 odsto tokom godine. To je čudno jer zlato inače služi kao zaštita u nesigurnim vremenima poput ekonomskih recesija i političkih kriza te kao zaštita od inflacije.

Inflacija je u većini razvijenih privreda pod kontrolom, a porast cena akcija ukazuje na to da je ekonomska situacija na globalnom nivou odlična. 

Analitičari Admiral Marketsa smatraju da rast cene zlata nije slučajnost. Naime, investitori u zlato po pravilu su oprezni ljudi koji preferiraju sigurnost te na vreme žele da se pripreme za loša vremena.

Povećani interes za kupovinu zlata može ukazivati na dva scenarija. Prvi je eventualni pad cena deonica. Od 2009. godine do sada, akcije na razvijenim tržištima u proseku su porasle skoro 300 odsto, što je jedan od najvećih trendova rasta u istoriji. Po mnogima su deonice sad precenjene. Ako akcije počnu da padaju, može se očekivati da će cena zlata početi rasti, stoga je moguće da su se oprezni investitori već počeli pripremati na taj scenario. 

Drugi mogući razlog kupovanja zlata jeste očekivanje visoke inflacije. Poslednjih desetak godina verovatno je razdoblje najniže stope inflacije u posljednjih stotinjak godina, a razdoblje niske inflacije u pravilu sledi razdoblje visoke inflacije.

Inflacija je zapravo gubitak kupovne moći valute, a zlato se kroz istoriju pokazalo kao dobar način čuvanja vrednosti. Ako cene deonica na globalnom nivou nastave da rastu, mogle bi pridoneti ubrzanju rasta stope inflacije, što dovodi do rasta cene zlata, a ako dođe do pada cena akcija, zlato bi takođe moglo dobiti na vrednosti. Dakle, što god da se dogodi s globalnim tržištem akcija, rezultat bi trebalo da bude rast cene zlata u 2018. godini.