Erdogan se hvali ciframa, a evo šta se krije iza
Turska vlada se, uprkos vanrednom stanju i tenzijama sa SAD i Evropom, hvali stopom privrednog rasta većom od 11 procenata.
Međutim, kod Turaka svakodnevno raste nezadovoljstvo, nepoverenje i beznađe.
Murat Aktepe oprezno balansira poslužavnik sa trbušastim čašicama čaja. Već četiri meseca on radi kao pomoćni kelner u kafeu u istanbulskom kvartu Galata. Da će nekada morati posluživati druge, Aktepe nije mogao ni sanjati. Još tokom leta je ovaj 43-godišnjak posedovao mali hotel. Ali, pogođen ekonomskom krizom, njegov hotel je bankrotirao i morao da ga proda.
- Jako je loš osećaj kada ovako posrneš. Čini mi se da celi svetovi razdvajaju moj prošli i moj sadašnji život - kaže Aktepe. Izgubio je samopouzdanje i svoj ponos. "U mom hotelu sam imao uglavnom goste iz Evrope, ali već dve godine retko koji Evropljanin je došao ovamo - u jednom trenutku sam počeo beležiti samo gubitke."
Nesigurnost ugrožava privredu
Sudbina Murata Aktepea zajednička je mnogim turskim privrednicima. Na glavnoj istanbulskoj trgovačkoj ulici Ištiklal, koja je inače uvek puna života, može se videti kako radnje jednostavno nestaju: Vrata na mnogim radnjama su zaključana. "Kiralik" - "Iznajmljuje se" piše na plakatima nalepljenim na izlozima. Sada samo velike modne kuće i lanci restorana mogu opstati na ovoj trgovačkoj ulici.
Jedan od osnovnih problema je rasprostranjena nesigurnost, kaže ekonomista Atila Yesilada. "Ljudima je vanrednog stanja preko glave, jer to jednostavno tera investicione projekte".
Vanredno stanje je na snazi od neuspelog pokušaja puča u julu 2016, za koji vlada Turske krivi religijskog vođu Fetulaha Gulena. Od tada su odnosi sa Vašingtonom, ali i sa Evropom, napeti, a investitori se iz tog razloga povlače. Osim toga, tu je i mamutski proces zbog nezakonitih transakcija između Turske i Irana, zbog kojeg je sud u Njujorku proglasio krivim jednog turskog bankara. U ovom politički osetljivom procesu nekolicini turskih banaka prete kazne u milijardama dolara.
- AKP je nekada za mnoge Turke predstavljala stranku nade - imala je viziju i za ekonomsku budućnost ove zemlje - kaže Atila Yeşilada. "Sada je to stranka straha. Ono što ujedinjuje njene birače je strah od Zapada, Gulenovih pristalica i PKK-a. Sve to nije dobra osnova za napredak zemlje.
Lira je sve slabija, a nervoza sve veća
Inflacija u Turskoj je na najvišem nivou unazad 14 godina, a vrednost lire sve je manja - iako je Centralna banka Turske nedavno povećala kamatne stope. Jedan evro vredi 4.60 lira. Pre samo godinu dana vrednost lire je na deviznom kursu u odnosu na evro iznosila oko 3,70, a pre deset godina čak dve lire. Mnogi Turci su zbog toga isfrustrirani:
- Nedavno smo mogli kupiti hleb za pola lire, a u međuvremenu ga plaćamo dve lire - žali se jedan pešak na ulici Istiklal. "Svakim danom u džepovima imamo sve manje novca - a to je zbog toga što politika već godinama pravi greške - mislim da se sve pogoršava, a obični ljudi plaćaju ceh", žali se drugi.
- Ja sam penzioner i još uvek mora da radim kako bih sastavio kraj s krajem - negoduje jedan stariji čovek, dok jedna mlada majka kaže: "Često smo išli u restoran, ali nam je to sada predstavlja luksuz."
Impozantne brojke, a iza njih ništa?
Naime, nezadovoljstvo je veliko - prema zvaničnim podacima, turska privreda stoji veoma dobro. U istanbulskom finansijskom okrugu, zahvaljujući vladinim investicijama, neprestano se grade neboderi. Zbog slabe lire porastao je izvoz. U trećem kvartalu 2017, u odnosu na prethodnu godinu, privreda u Turskoj doživela je rast od 11 procenata, objavila je nedavno statistička agencija TurkStat. Predsednik Erdogan govori o ekonomskom rastu od oko sedam procenata u protekloj godini dana. Teško da se neka zemlja u Evropskoj uniji može pohvaliti s takvim rezultatima.
- Jaka ekonomija treba jaku državu - rekao je Erdogan u novembru na sastanku Privredne komore Ankare (ATO).
- Mi rastemo uprkos svim problemima i naš cilj je da uskoro postanemo jedna od deset najvećih svetskih ekonomija - rekao je tada turski predsednik.
Ekonomista Atila Jesilada je skeptičan u pogledu tog uspeha.
- Turskoj ekonomiji ide bolje nego 2016. godine, ali to ni iz daleka nije tako u šta nas statističari uveravaju - kaže on. Po njegovom mišljenju, tursko privredno čudo je poput kula od peska.
- Da, mi imamo građevinski bum. Možete i sami videti kako u Istanbulu niču neboderi - dodaje Jesilada. "Ali ovo su mrtve investicije. One ne povećavaju produktivnost. To nije održivo".
Prema Ješiladi, država hitno mora usporiti rast i umesto toga se baviti inflacijom i spoljnim dugom. Naime, taj dug je premašio polovinu bruto domaćeg proizvoda, saopšteno je iz Ministarstva finansija tokom jeseni - i nije bio tako visok još od 2003. godine.
