Naknadna pamet NATO oficira (3): Ogarova Evropa umrla u Prištini
Kada je francuski izdavač preuzeo rizik i objavio Ogarovo svedočanstvo, verovatno nije mogao da sanja da će to biti među deset najprodavanijih knjiga na političku temu.
U razgovoru za "Vesti", Ogar je rekao da tiražu nije doprinela samo radoznalost srpske dijaspore u Francuskoj.
- Mnogo je francuskih vojnika koji me znaju, uključujući i neke visokorangirane generale koji su mi priznali da se slažu s mojim stavovima. Verujem da je čita i šira publika jer sam dobio dosta mejlova od ljudi koje uopšte ne znam. Kažu da su čitajući knjigu otkrili koliko su bili izmanipulisani kada je reč o Kosovu. Znate, u Francuskoj je imidž Srbije još uvek loš i ova knjiga može bar malo to da ispravi - rekao je tada Ogar za naš list.
Pročitajte još:
* "Vesti" istražuju naknadnu pamet NATO oficira: Kasni zov ubijene istine
Karlino neuverljivo iskupljivanje
Samo nekoliko meseci nakon što joj je prestao mandat glavnog tužioca Haškog tribunala, Karla del Ponte je marta 2008. objavila knjigu "Lov: Ja i ratni zločinci".
Oštra prema rukovodstvima balkanskih državica, u knjizi je, ipak, prva u međunarodnoj javnosti progovorila o trgovini organima kidnapovanih Srba.
Ostalo je pitanje zašto ove slučajeve dok je bila glavna tužiteljka Tribunala nije istražila i podigla optužnice protiv glavnih krivaca?
Ona se kasnije u intervjuima branila da su NATO i Unmik sprečili istragu o Žutoj kući, ali je ostajala bez valjanih odgovora zašto su za njenog vakta kao tužiteljke uništeni dokazi koji su joj Srbi i nekorumpirani pripadnici međunarodne misije dostavljali u vezi sa trgovinom organima.
Mekenziju uzvratili optužbama za silovanje
Malobrojni su strani učesnici i posmatrači ratnih dešavanja u bivšoj SFRJ koji su još za svog aktivnog mandata dostavljali izveštaje koji su odudarali od tada dominantne medijske slike. Jedan od njih bio je kanadski oficir Luis Mekenzi.
Kao komandant Unprofora u BiH, ovaj general-major je vodio dnevnike, a od njega posle sastavio knjigu "Čuvar mira, put u Sarajevo".
Mekenzi svedoči kako mu je Alija Izetbegović garantovao bezbednost vojnika koji su trebali da se prebace iz opkoljene kasarne u Sarajevu.
Dogovor je prekršen, a masakr pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici maja 1992. do danas je ostao nekažnjen.
Mekenzi navodi da je iza kršenja dogovora o razmeni zarobljenika stajao Ejup Ganić, muslimanski član ratnog Predsedništva BiH.
Ni dokumentovani iskaz kanadskog oficira nije bio dovoljan da se Ganiću sudi za ratni zločin pred Haškim tribunalom.
Mekenzi će biti optužen za prosrpske stavove, iako oni koji su čitali njegove memoare znaju koliko je i prema srpskoj strani bio kritičan.
Čak će doživeti da Kantonalno tužilaštvo u Sarajevo pokrene istragu protiv njega zbog sumnje da je sudelovao u silovanju muslimanki zatočenih u logoru Sonja u Vogošći.