Blago daju za šaku dolara
Rok za podnošenje prijava je 17. februar, a potencijalni kupci treba da predlože cenu, model privatizacije, investicioni program, plan poslovanja i broj radnika koje bi zaposlili.
Ono što je zanimljivo jeste da je poziv Ministarstva privrede usledio nakon što je premijer Srbije Aleksandar Vučić u Davosu razgovarao sa Al Darejem, direktorom firme Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o potencijalnim investicijama u srpski agrar i prehrambenu industriju.
Ova arapska kompanija je i ranije bila zainteresovana za kupovinu srpskih poljoprivrednih preduzeća, a 2013. godine tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je čak potpisao ugovor o zajedničkom ulaganju u srpski agrar u vrednosti od 400 miliona evra. Kako to obično biva, sve je ostalo mrtvo slovo na papiru, a jedino što je ova kompanija kupila bilo je 51 odsto vlasništva Rudnap agrara, preduzeća koje se bavi uzgojom jabuka jabuka, čiji je vlasnik Vojin Lazarević.
Milan Prostran, poljoprivredni stručnjak, kaže da je velika greška najavljena prodaja PKB.
- Ne treba za šaku dolara prodati ovako vredan i značajan poljoprivredni kombinat. U 2016. godini PKB je pozitivno poslovao i država bi trebalo da postavi kvalitetan menadžment koji bi rukovodio firmom. Kupci će prvo gledati veoma atraktivno zemljište i bojim se da će se odmah odreći stočarstva - kategoričan je Prostran.
Prema njegovim rečima, strane kompanije koje su kupovale poljoprivredne kombinate širom istočne Evrope najpre su se odricale proizvodnje mleka i krava.
- Zalagao sam se da se jedan deo PKB odvoji i organizuje kao istraživački centar na kome bi praksu imali studenti poljoprivrede. Kako stvari stoje, uskoro studenti stočarstva neće znati kako krava izgleda jer će potencijalnim kupcima biti samo atraktivno zemljište na pameti - uveren je naš sagovornik.
Zainteresovan i Matijević
Za kupovinu PKB ranije su bili zainteresovani i Predrag Matijević, vlasnik industrije mesa Matijević, sam ili u konzorcijumu sa Miodragom Kostićem, vlasnikom MK grupe. Matijević je za medije potvrdio da je i sada zainteresovan za kupovinu agrarnog giganta.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Miladin Ševarlić smatra da bi PKB, kao najveća agrobiznis kompanija u Evropi, morao da bude pod posebnom pažnjom države i javnosti i da se vidi šta je javni interes u prodaji PKB-a.
- Ne shvatam šta je javni interes i zašto treba da prodaje PKB - kazao je Ševarlić.
On je pojasnio da bi novi vlasnik PKB-a prodajom samo nekoliko stotina hektara mogao da izmiri celokupnu cenu za preuzimanje kompanije, što bi moglo da dovede do toga da privatizacija PKB-a postane "najveći spekulativni posao 21. veka u Srbiji".
Hektar koštao 700.000 evra
PKB ima oko 2.000 radnika, a poslednja procenjena vrednost je 410 miliona evra. Minimalna cena ispod koje se ne sme ići jeste trećina procenjene vrednosti. Preduzeće gazduje sa 1.400 hektara građevinskog i 5.200 poljoprivrednog zemljišta. Kad se tome doda i zemljište u državnom vlasništvu, to je oko 21.000 hektara, kaže Prostran. Poređenja radi, površina urbanog Beograda je 36.000 hektara.
Na raspisani tender 2015. godine nije stigla nijedna ponuda, a početna cena za 51 odsto kapitala bila je 154 miliona evra. Inače, te iste godine PKB je kompanijama MPC i Lidl ukupno pet hektara poljoprivrednog zemljišta u građevinskoj zoni, kod naselja Greda i Borča, za 700.000 evra po hektaru.