Stvaranje i zločini OVK (3): U Albaniji vežbali i trovanje Srba
U knjizi "Zašto ćutiš, Srbijo" dvojice srpskih obaveštajaca, Stevana Đurovića i Jugoslava Petrušića, detaljno se objašnjava sistem obuke u albanskim vojnim kampovima. Uz osnovnu vojnu obuku, posebna pažnja se poklanjala obuci diverzantsko-terorističkih grupa.
Selektovani su samo oni vojnici koji su po oceni komandanta kampa ispunjavali posebne kriterijume.
Zakletva
Posle mesec dana obuke, svaki od polaznika ovog vojnog kampa je morao da položi zakletvu. Ovo je tekst te zakletve:
"Ja vojnik ..., zaklinjem se da sam spreman da dam sve od sebe, da branim našu domovinu Republiku Kosovo, ne žaleći pri tom da dam i svoj život."
Ovu zakletvu su dali svi polaznici obuke u prisustvu samo starešina logora, potpukovnika Monda Bejarija i kapetana Ljeftera Rošija.
"Obučavanju ovih grupa dat je poseban akcenat tokom obuke jer su starešine cenile da će one imati poseban značaj u slučaju sukoba na Kosovu u borbi protiv Srba. Ove grupe posebno su uvežbavale upotrebu noža u raznim situacijama, kao i ručnih bombi, eksploziva-dinamita, otrova (za trovanje bunara, vodovoda), pravljenje Molotovljevog koktela i upotrebu automatskog pištolja - tompson i malog pištolja 6,35 mm, koji su nosili sakrivenog u opasaču. Obuka je izvođena kod svih polaznika, u svim atmosferskim uslovima, na svim konfiguracijama zemljišta", opisao je Fatmir Osmani, jedan od onih Albanaca s Kosova koji su prošli ovu obuku.
Zavet ćutanja
Osmani je ispričao i da je od komandanta kampa, Monda Bejarija, inače potpukovnika Albanske armije, saznao da je kroz logor, za pet godina postojanja, prošlo oko 2.000 ljudi sa Kosova. Obuku je finansirala tadašnja tzv. Vlada Republike Kosovo, a vršili je kadrovi Albanske armije.
Prihvat i slanje
Prihvat i slanje Albanaca s Kosova na obuku u logor Labinot vršili su Ali Aliju i profesor Isa Zumberi u dogovoru sa albanskom policijom sve do njihovog odlaska iz Albanije u inostranstvo oktobra 1992. godine. Od oktobra 1992. ovaj prihvat i slanje vrši novinar Skender N. Zgrada, u samom centru Tirane, u neposrednoj blizini nemačke ambasade.
"Na teorijskoj nastavi Mond nam je govorio da disciplina mora da bude na prvom mestu da bi se obuka uspešno završila, ko ne može to da izdrži neka napusti kamp, ističući da se moramo pridržavati strogih pravila obuke u kampu, a sve u cilju da se ne sazna da se Albanci s Kosova obučavaju u ovom logoru. Upozorio nas je da prilikom izlaska u grad nikome ne pričamo šta radimo u logoru već da kažemo da smo tu smešteni kao azilanti, a da za našu obuku znaju samo funkcioneri Vlade Republike Kosovo, Ali Aliju i profesor Isa Zumberi, koji su se u to vreme nalazi u Tirani u svojstvu 'ambasadora'".
Postojala je i druga naredba, da u slučaju da budu otkriveni kada se vrate na Kosovo, ni po cenu života ne priznaju gde su bili na obuci.
Pretnje i ucene
Po završetku obuke, svaki od polaznika je morao da potpiše "obavezu" da će se u slučaju rata i sukoba na Kosovu odazvati na mobilizaciju u logor Labinot, ali i da u slučaju promene prebivališta o tome izvesti "ambasadu" u Tirani.
Prema saznanjima autora knjige "Zašto ćutiš, Srbijo", većina polaznika ovog kursa je na kraju vrbovana za rad u albanskoj tajnoj službi - Sigurimi. Agenti ove službe su one koji ne prihvate saradnju neretko pridobijali koristeći se pretnjama i ucenama.
Osmani je tako ispričao da je postao pripadnik Sigurimija tako što mu je oficir ove tajne službe "objasnio" da se ne igra životima svoje žene i dece...
Diverzantske grupe
U diverzantsko-terorističkim grupama bila su lica za koje je ocenjeno od strane starešina (potpukovnika Monda Bejarija i kapetana Ljeftera Rušija) da su najsposobnija za obavljanje zadataka, mada su kroz ovu obuku, ali u manjem intenzitetu prošla sva lica. Koliko se sećam ovu terorističko-diverzantsku grupu sačinjavalo je deset lica, a među njima su bili: Bajram Derviši iz Đakovice, Besim Hajrizi iz Prvog Tunela, Driton Salihi iz Vučitrna, Haljim iz Vučitrna, Abdurahman Demajlji iz Kline Metohijske, Enver Isljami iz Seljanca, opština Kosovska Mitrovica, dok ostalih trenutno ne mogu da se setim", svedočio je Fatmir Osmani.
Rugova znao za obuku terorista
Ibrahim Rugova koga zapadni mediji predstavljaju kao mirotvorca, od početka je znao za obuku i naoružavanje Albanaca s Kosova. Prema svedočenju Fatmira Osmanija, Rugova je trebalo da početkom devedesetih poseti kamp gde se obučavao. Poseta je otkazana u poslednjem trenutku, ali umesto njega, buduće borce OVK su hrabrili Isa Zumberi, Zeharije Cana i Remzi Koljgeci.
"Remzi Koljgeci je u logor Labinot došao vojnim vozilom u pratnji dva meni nepoznata lica, koja su bila u civilnom odelu i tom prilikom nam rekao da je došao da nas obiđe, da vidi kako živimo i kako teče obuka. Izneo je da našu obuku finansira Vlada Republike Kosovo iz sredstava koja se prikupljaju u inostranstvu od radnika Albanaca koji se tamo nalaze na privremenom radu. Pošto nije bio zadovoljan uslovima našeg smeštaja, rekao je da će obezbediti novac za nove krevete, pitao nas je da li smo zadovoljni obukom i ponašanjem starešina u logoru. Rekao je da će promeniti starešine ako nismo zadovoljni, jer, kako je naglasio, 'mi ih plaćamo'", ispričao je Osmani.
