Ovakav Dejton neće spasti BiH
Da li slede promene sporazuma?
- Federacija će uz pomoć Zapada gurati da se nastavi revizija, a Srpska će se boriti da joj se oduzeto vrati. Najsvežiji primer kako to izgleda predstavlja apelacija Bakira Izetbegovića kod Ustavnog suda BiH da se promeni datum Dana Republike i referendum koji je Dodik održao, uprkos negodovanju sa svih strana.
Šta to smeta Srbima, šta Bošnjacima, a šta Hrvatima?
- Najveća napetost u BiH trenutno vlada između Bošnjaka i Hrvata u Federaciji. Hrvati su odlučno krenuli u borbu za obnovu Herceg-Bosne koju danas zovu trećim entitetom i u tome imaju sve otvoreniju podršku Zagreba. U strateškom smislu, čak i Banjaluke, jer bi to vodilo organizaciji BiH kao konfederacije ili unije tri nacionalne republike. Hrvati zaista nisu ravnopravni s Bošnjacima, ali ovi odbijaju bilo kakve promene. Dominaciju u Federaciji Bošnjaci vide samo kao prvi korak u ostvarenju centralizovane BiH i neće ni da čuju za treći entitet. Ide im u prilog činjenica da u Dejtonskom sporazumu nema trećeg entiteta.
Pretnje
Da li bi nametnuta promena Dejtonskog sporazuma vodila ka novom oružanom okršaju?
- Jedino Bošnjaci zaista prete oružanim okršajima. Povodom referenduma u RS čuli smo najavu rata. Cilj eventualne agresije na Herceg-Bosnu i RS bio bi zauzimanje cele BiH ili barem proširenje bošnjačke teritorije. Usledio bi snažan otpor i sve bi se završilo secesijom RS i Herceg-Bosne, ali tok događaja zavisio bi od reagovanja SAD, Rusije i EU.
Ako pritisci za promenu budu nadjačali, u kom pravcu bi izmene Dejtona mogle ići?
- Zapadne sile nemaju danas snagu koju su imale 1992. Sada SAD ipak moraju da se dogovaraju sa Rusijom i Kinom. Vašington će verovatno i dalje podržavati jedinstvenu BiH. SAD i EU posmatraju BiH kao svoju interesnu sferu i pozivaju se na to da su obezbedili mir, uložili milijarde za obnovu, da je tu narod većinom opredeljen za ulazak u EU i NATO. Većinsko raspoloženje naroda u RS čak nije ni za EU, a pogotovo za NATO.
