Izbegavajte ovu hranu, utiče na agresivnost

Nezdrave masti

Istraživanja pokazuju da konzumiranje transmasti ometa metabolizam masti u mozgu, što dovodi do agresivnog ponašanja. Transmasti ometaju metabolizam omega 3 masnih kiselina. Uz to, transmasti uzrokuju upale u organizmu, što takođe ne doprinosi dobrom raspoloženju. Najčešće se nalaze u pekarskim proizvodima i industrijski prerađenoj hrani.

Kafa

Kad popijete kafu, to dovodi do ubrzanog rada srca, skoka pritiska, kao i nivoa stresa, jer kofein blokira smirujuće adenozin receptore, što omogućava drugim, aktivnijim i energičnijim neurotransmiterima da vas preplave energijom. Zbog ovoga konzumiranje kafe može da dovede do toga da sitne neprijatnosti doživite kao mnogo veće, pa da tako i reagujete.

Ugljeni hidrati

Preveliki unos ugljenih hidrata nije dobar, ali i premali unos može loše da utiče na raspoloženje. Pazite na nivo energije. Ako se osećate tromo i mrzovoljno, organizam vam saopštava da mu niste dali ono što mu je potrebno. Najzdraviji su prirodni ugljeni hidrati koji se nalaze u izvornom obliku u svežem voću i povrću.

Šećer

I previše šećera nije dobro za raspoloženje. Najzdraviji su prirodni šećeri iz voća. Skok nivoa insulina unošenjem veštačkog rafinisanog belog šećera direktno utiče na raspoloženje. Regulisanje šećera u krvi izbegavanjem unosa veštačkog belog šećera i konzumiranjem hrane bogate biljnim proteinima, mastima i vlaknima može da pomogne u smanjenju agresivnosti.

Veštački zaslađivači

Kod nekih ljudi neželjeni efekti veštačkih zaslađivača se ogledaju u lošem raspoloženju. Mehanizam koji dovodi do toga nije sasvim jasan. Ali, uvek pre birajte prirodne zaslađivače umesto veštačkih zamena.

Šta jesti?

Neke vrste hrane sadrže prirodno smirujuće supstance. Na primer, mango i limun sadrže linalol koji snižava nivo stresa i anksioznosti. Mnoge vrste čajeva takođe smiruju. Najpoznatiji čaj koji smiruje je kamilica.