Izlečite zavisnost od hrane
Prvi korak ka "izlečenju" je da priznate da imate problem i da identifikujete hranu koja vas tera da preterujete sa njenom konzumacijom. Mi vam navodimo četiri najčešća izazivača zavisnosti, a vi, ukoliko se prepoznate, pročitajte kako da se oslobodite ovih loših navika.
KOFEIN
Najčešće konzumirana psihoaktivna droga u svetu, kofein, ulazi u vaš mozak, blokira receptore koje vam šalju signale da ste umorni, dok u isto vreme kreira više receptora koji signaliziraju pospanost. Kontinuirana upotreba kofeina dovodi do zavisnosti i lošeg osećaja ukoliko preskočite unos kofeina. Zapravo, 2013. godine “skidanje” sa kofeina dodato je na zvaničnu listu poremećaja na Klinici za dijagnostiku I statistiku mentalnih poremećaja.
Lek: Nemojte se odvikavati odjednom i totalno. Jednostavno, svaki dan smanjujte dozu po malo. Fokusirajte se na izbegavanje popodnevnih napitaka koji sadrže kofein. Ova promena pozitivno će uticati na vaš san, što će vam doneti više energije, pa vam toliki kofein na početku dana neće ni biti potreban.
UGLJENI HIDRATI I ŠEĆER
Bilo da ste navučeni na keks, pastu ili svojoj porciji voća dodajete šećer, vaša zavisnost potiče iz veze dopamina sa ugljenim hidratima.
“Neurotransmiteri koji poboljšavaju raspoloženje proističu iz amino-kiseline triptofan, koja u mozak može da dospe samo nakon varenja ugljenih hidrata”, objašnjava doktorka i naučnica Džudit Vurtman.
Problem je u sledećem: kada posegnete za prerađenim ugljenim hidratima, kao što to rade zavisnici od šećera i ugljenih hidrata, nivo serotoina stvara poremećaj insulina i pad šećera, što navodi mozak da želi drugu turu ugljenih hidrata.
Lek: Zamenite ugljene hidrate žitaricama celog zrna i prirodnim zaslađivačima. Vlakna će usporiti apsorpciju šećera, što će rezultirati produženim dobrim raspoloženjem. Takođe, prirodni zaslađivači poput meda i javorovog sirupa, pa čak i ako sadrže visok nivo šećera, sadrže prirodne vrste šećera koje je telo u stanju da obradi i može da podnese. Za dobar nivo serotonina koji će trajati i celog popodneva, jedite oko 30 grama ugljenih hidrata, onih koji se brzo i onih koji se sporije vare. Na primer, jedite jabuku sa ovsenom kašom.
GAZIRANI NAPICI
Nadamo se da znate koliko je loše redovno piti gazirane napitke. A zašto ih ljudi stalno piju? Odgovor je zavisnost. Kada su francuski naučnici pacovima navučenim na kokain ponudili izbor između kokaina i saharina (uobičajenog zaslađivača pića), većina se odlučila za saharin.
Lek: Ako konzumirate gazirana pića sa kofeinom, prvi korak je da uzmete one bez kofeina. Kasnije, morate zameniti svoj gazirani napitak čajem ili vodom sa dodatkom nekog ukusa. Sportska pića nisu alternativa za vas. Ukoliko se ne bavite sportom, vaš organizam će samo preuzeti više rafinisanog šećera i elektrolita, što opet vodi u neku novu zavisnost.
MASTI
Ako ponekad pojedete masni hamburger ili činiju kremastog sladoleda, to je u redu. Ali ako vam je to svakodnevna navika, pazite se. Naučnici sa Univerziteta u Montrealu došli su do zaključka da konstantna kozumacija hrane koja je prebogata zasićenim i trans – mastima, izaziva reakciju mozga sličnu onoj koju ima na ilegalne droge, koja vas, isto kao droga, tera na ponovno uzimanje.
Lek: Odredite koja masna hrana (kremasta, slana, hrskava,...) izaziva vašu zavisnost i napunite frižider sličnom hranom, ali sa zdravim mastima. Razmislite o tome: na raspolaganju imate bademov puter, maslinovo ulje sa krompirom ili povrće i humus umesto kese čipsa.
